UPRKOS mnogim Albertovim neverstvima i razvodu, Mileva je svog supruga volela do kraja života. A, na svoj genijalno razbarušen i okrutan način, i Albert je, do poslednjeg trenutka, voleo Milevu.

Potresna životna priča Mileve Marić (Titel, 1875. - Cirih 1948), najveće srpske naučnice 20. veka i supruge jednog od najblistavijih naučnih umova svih vremena Alberta Ajnštajna (Ulm, 1879. - Nju Džerzi, 1955), dobila je, ovih dana, novo svetlo zahvaljujući istraživanju američke profesorke srpskog porekla Radmile Milentijević.

LISERL ŽIVELA U BEOGRADU! PROFESORKA Milentijević veruje da je razotkrila i misteriju vanbračne kćerke Alberta i Mileve koja je, uz negodovanje prvenstveno Ajnštajnove porodice, rođena početkom februara 1902. godine. - Imam mnogo dokaza da je devojčicu Liserl usvojila Milevina najbolja prijateljica iz studentskih dana Helena Kaufler, koja se kasnije udala za Milivoja Savića i preselila u Beograd. Podaci do kojih sam došla ukazuju na to da je Lizerl bila majka penzionisanog profesora Popovića sa Beogradskog univerziteta - kaže Milentijevićeva.

Knjiga “Mileva Marić Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom”, u izdanju Matice srpske, sutra će biti promovisana u Novom Sadu, a zasnovana je na sačuvanim pismima i dokumentima koji su donedavno strogo čuvani u arhivu “Albert Ajnštajn” na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Arhiv o Ajnštajnu otvoren je tek 2006. godine, dakle 51 godinu posle naučnikove smrti. Milentijevićeva je jedna od retkih, a svako jedina s naših prostora, koja je dobila dozvolu da tri i po meseca izučava to blago podataka. Njene preporuke bile su srpsko-američko državljanstvo i profesorska karijera na američkom univerzitetu.

Tako se ostvarila njena višedecenijska želja da jasnije osvetli Milevu, umnu i požrtvovanu Srpkinju, koja je nepravedno ostala u senci svog genijalnog supruga.

- Njihova prepiska sadrži 800 pisama, pisanih posle njihovog razvoda 1919. godine. Većinom su to Albertova pisma, jer ih je Mileva sačuvala - ekskluzivno, za “Novosti”, otkriva profesorka Milentijević detalje knjige koja je minulog vikenda odštampana u Novom Sadu. - Međutim, većinu Milevinih pisama Albert nije sačuvao, ali se iz njegovih odgovora može zaključiti da je bivšoj supruzi i majci njihove dvojice sinova ostao privržen.

Poslednja pisma razmenili su marta 1948. godine, nekoliko meseci uoči Milevine smrti u Cirihu. U pismu iz 1920. godine, Albert je molio Milevu da ga primi u posetu u Cirihu. Nešto docnije, usledilo je njegovo pismo zahvalnosti iz Berlina, gde je već imao drugu suprugu. U tom pismu, on Milevi nežno poručuje da je uživao u vremenu provedenom s njom.

Iz pisama se, prema mišljenju rofesorke Milentijević, zaključuje da je Albert imao veoma specifičan odnos prema ženama. Posmatrao ih je prvenstveno kao seksualni objekat. Brak dvoje naučnika odoleo je pritisku Albertove porodice, koja je zamerala Milevi što nije Jevrejka, ali se raspao zbog njegovih neverstava.

Iz jednog sačuvanog Albertovog pisma “čita se” da je Albert varao Milevu s jednom svojom simpatijom iz studentskih dana. Pošto je to saznala, Mileva je uputila pismo mužu svoje suparnice u kojem ga obaveštava o tome. Potom je usledilo Albertovo pismo mužu svoje ljubavnice u kojem se izvinjava zbog Milevinog gesta.

Kada je reč o onoj drugoj, naučnoj dimenziji Milevinog i Albertovog odnosa, iz pisama se nedvosmisleno može zaključiti da su njih dvoje zajedno stvorili teoriju relativiteta.

- U svojim pismima, Albert piše Milevi da će biti srećan kada zajedno završe njihovu teoriju - kaže profesorka Milentijević, dodajući da iz perioda nastanka teorije ima 45 sačuvanih Albertovih i 11 Milevinih pisama.

Međutim, ni u jednoj svojoj publikaciji, Ajnštajn, koji je i sam sebe doživljavao kao genija, nije pomenuo Milevu kao svog saradnika. Uprkos tome što je ova umna, patrijarhalno vaspitana Srpkinja ceo svoj potencijal matematičara podredila uspehu svog supruga.


NOVAC OD NOBELA

DOKUMENTACIJA o Ajnštajnu, čuvana pola veka u Izraelu, rasvetljava i nagađanja u vezi s Nobelovom nagradom. Naučnik nije, kako se mislilo, Milevi poklonio novac od Nobelove nagrade koju je dobio 1921. godine da bi se svojoj bivšoj supruzi zahvalio na naučnoj podršci. Naučnik je, svedoči jedno njegovo pismo, namenio taj novac za izdržavanje sinova Hansa Alberta i Eduarda. U to vreme, to je bila suma koju bi profesor univerzitata zaradio tokom 10 godina rada. Od tog novca Mileva je kupila tri kuće u Cirihu.