Srbija u kadru Džona Forda

KADA su Orsona Velsa pitali koji reditelji su najviše uticali na njega, odgovorio je: “Stari majstori: Džon Ford, Džon Ford i Džon Ford”.

Priča se da je Orson odgledao “Poštansku kočiju” 40 puta pre nego što je napravio “Građanina Kejna” i da je Forda nazivao najvećim pesnikom kojeg nam je film podario. Zna se da je za Bergmana bio najveći reditelj svih vremena, a da su ga obožavali Kapra, Kurosava, Trifo, Godar, Spilberg, Skorseze, Klint Istvud, Serđo Leone; da je Hičkok govorio da su Fordovi filmovi vizuelno uživanje... Ali skoro je nepoznato da je vlasnik četiri “Oskara” za režiju imao izuzetno bliske i nama i danas misteriozne veze sa Srbijom.

O tome, između ostalog, svedoči i legendarni Fordov film “Tragači” iz 1956. U jednoj sceni, u prvih deset minuta najvećeg vesterna svih vremena, glavni junak Itan Edvards, to jest Džon Vejn, daje ćerki svoga brata, maloj Debi (koju kasnije igra Natali Vud) jedan orden koji je zaslužio u Meksiku. Spekuliše se u filmu da se Edvards, razočarani oficir južnjačke vojske, nekoliko godina borio na strani meksičkog cara Maksimilijana protiv odmetnika. Ali medaljon koji je u filmu poslužio kao carski je u stvari orden svetog Save trećeg reda!

Lepo se taj orden vidi u krupnom kadru ruke Džona Vejna, samo što za potrebe filma ima zeleno-crvenu traku, u bojama Meksika. A taj predmet odigraće na kraju i važnu ulogu u vesternu.

Ovaj neverovatan detalj koji je promakao mnogima, za “Novosti” otkrivaju dr Aleksandar S. Janković, docent na katedri za teoriju i istoriju filma FDU i reditelj Milutin Petrović.

- Odakle Fordu, to jest Edvardsu ovaj medaljon još uvek je misterija - kaže Janković. - Skoro godinu dana Petrović i ja pokušavamo da kapitalizujemo i demistifikujemo jedan od mitova u vezi sa najvećim filmskim rediteljem svih vremena.

Nastavak priče o nekoj tajnoj vezi upućuje na Drugi svetski rat i period kada se u njega uključuju Sjedinjene Američke Države. Ford je otišao u rat u 46. godini, kao proslavljeni reditelj i dobitnik već tri “Oskara”. Snimio je tokom rata i čuveni dokumentarac “Bitka za Midvej” koji je, takođe, dobio nagradu Američke filmske akademije. Pred kraj života, 1973, podsećaju nas sagovornici, predsednik Nikson unapredio ga je u čin admirala američke vojske. Na nadgrobnom spomeniku legendarnog reditelja uklesano je, inače, samo “Admiral Džon Ford”.

- U kapitalnoj biografiji Džona Forda koju je napisao Džozef Mekbrajd, u nekoliko navrata spominje se Fordovo službovanje u američkoj kontraobaveštajnoj agenciji OSS (koja je posle rata postala CIA) kao i kontakti sa četnicima đenerala Dragoljuba Mihailovića i partizanima Josipa Broza Tita - objašnjava nam Janković.

Da je Ford iznenađujuće dobro poznavao Srbiju, dokazuje i anegdota sa slavnim američkim rediteljem srpskog porekla Piterom Bogdanovićem, koji je kao mladi filmski kritičar i novinar razgovarao sa Fordom praveći reportažu sa snimanja filma “Jesen Čejena”. Ovaj ga je, čuvši njegovo prezime, odmah pitao: “Vi ste Srbin?” I naravno, na Bogdanovićevo čuđenje, pogodio. Njih dvojica su se kasnije često viđali i razgovarali, pa nam Janković i Petrović pominju još jednu pravu poslasticu. Zabeleženo je da je stari majstor rekao svom mlađem kolegi da Srbi imaju jednu fotografiju koja je “gotov film”. Bogdanović nije imao pojma o čemu se radi i čuo je sledeće: da postoji fotografija starog kralja Petra kako se na volovskim kolima 1915. povlači preko Kosova sa srpskom vojskom. I kada bi se taj kadar odmrznuo i pokrenuo - pred nama bi bio pravi pravcati film.

Do prave misterije i fantastičnih spekulacija stižemo u priči o njemu i Titu. Povod za to pruža podatak sa prvog Festa koji je održan 1971. godine, kada je u Beogradu bio i veliki američki reditelj Frenk Kapra.

- Kapra je tada od Tita dobio orden da ponese svom kolegi Fordu za izuzetnu hrabrost pokazanu u spasilačkom poduhvatu! Kada se zna da je jedini spasilački poduhvat u vezi sa Brozom bilo izvlačenje iz Drvara, apetiti za informacijama postaju još veći - priča nam Janković.

Lako je i lepo maštati da su se pripadnik američke kontraobaveštajne agencije Džon Ford i Josip Broz upoznali u tajnoj ratnoj akciji. Da je veliki reditelj u okviru savezničkih operacija boravio u našim krajevima, učio neke srpske običaje i reči koje bi mogle da mu olakšaju kontakte sa dva gerilska pokreta u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji. Pravo je čudo međutim, kažu naši sagovornici, kako se poslednjih 60 godina niko nije ozbiljno bavio vezom Džona Forda i istorijskim događajima na ovim prostorima. Naši sagovornici očekuju da bi svašta moglo da se nađe u njegovim ratnim zapisima i vojnom dosijeu i kažu da je zabeležena izjava njegovog kolege iz OSS Džona Balkija (o kome je Ford snimio čuveni film “Žrtvovani”, po kojoj je Ford sa njim išao čamcima na trodnevne zadatke na području Jugoslavije.

- Naša ideja je da preko američkih arhiva dođemo do informacija kao i da pokušamo da intervjuišemo Pitera Bogdanovića i Džozefa Mekbrajda, koji bi nam svakako pružili željene informacije koje bismo kasnije pretočili u knjigu i dokumentarni film - nadaju se Janković i Petrović.