Slatke slike gorkih snova

SVE je u utorak bilo prožeto finim, nostalgičnim uživanjem, na predstavljanju nove, dugo čekane knjige Gorana Petrovića. Na mestu kao stvorenom za to, u sali Kinoteke ispunjenoj njegovim prijateljima, piscima, novinarima, čitaocima, roman “Ispod tavanice koja se ljuspa” zvanično je krenuo u svoj književni život.

U izdanju Kompanije “Novosti”, objavljen u tiražu od 20.000 primeraka, Petrovićev majstorski roman od u utorka je i u prodaji na kioscima u Srbiji po ceni od 390 dinara, ali i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Reč je o kino-noveli o junacima male varoši, uzbudljiva, gorka i poučna saga o poslednjim decenijama 20. veka, u kojoj Petrović opisuje tridesetak stalnih posetilaca kraljevačkog bioskopa “Sutjeska”.

U duhu knjige i ambijenta skromni pisac koji ne voli da priča o svojim knjigama, na početku se obratio gostima rekavši da je Kinoteka za njega više od kuće, neka vrsta doma.

- Sećam se vremena kada su ispred ove kuće stajali tapkaroši i sećam se da smo znali imena tih tapkaroša - rekao je Petrović i nastavio. - Nisam siguran šta je ovde književnost, šta je istorija, šta je kinematografija. Čini mi se da smo mi to sve po malo živeli u veku koji je za nama i u ovom koji je počeo. Ako je već film u pitanju nisam siguran koja je to vrsta: da li je istorijski, film katastrofe, laka pornografija, melodrama, ljubavni film, partizanski, crtani... Da li smo mi ušli u jedan bioskop ili smo tek izašli iz njega - rekao je pisac.

Svoju iskrenu očaranost Petrovićevim romanom izneli su i Radoslav Zelenović, direktor Kinoteke, Manojlo Manjo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik Kompanije “Novosti”, Srđan Koljević, reditelj i scenarista i književni kritičar Aleksandar Jerkov.

Knjiga je po Zelenovićevom mišljenju važna i zbog toga što je podsetila na važnog ali zaboravljenog pionira sa ovih prostora Rudija Prohasku.

- Nema većeg stradalnika u kulturi od srpskih bioskopa. Bioskop je tradicija okupljanja, neka naša vrsta sigurne kuće. Podnaslov knjige bi mogao da bude amaro rikordo (gorki snovi), jer suštinski ova knjiga jeste amarkord na bioskope koji su bili sastavni deo naših života. Knjiga će biti najveći spomenik bioskopu - rekao je Zelenović.

Vukotić je gostima ukazao na uspešan izdavački posao Kompanije “Novosti”, čiji je Petrovićev roman logičan nastavak i uvod u bogatu i kvalitetnu izdavačku jesen. Naime, već 6. oktobra pred čitaocima će se pojaviti prva knjiga iz nove edicije “Zlatni Francuzi”, a polovinom tog meseca izaći će autobiografija Emira Kusturice, verovatno sa promenjenim naslovom “Smrt je neproverena glasina”.

- Iako znam šta se ispod tavanice ljuspa, mi više ispod tavanice nismo, mi smo na vrhu krova, vrhu svoje izdavačke delatnosti koju smo pokrenuli pre pet godina. Nisam znao šta će Goran Petrović da piše i nije me zanimalo, ni kada će da završi roman. Goran Petrović kao sjajan romanopisac, jedan od najboljih i najlepših izdanaka srpske literature poslednjih decenija, ono što je bila naša nada da ćemo imati dobar rukopis prvi put pravog srpskog romanopisca u svom izdavačkom programu obistinilo se na najbolji način. Zato je ovaj dan za “Novosti” veoma važan, svečan, dalekosežan dan - rekao je Vukotić uz nadu da će se “Novosti” uskoro približiti cifri od ukupno pet miliona prodatih knjiga.

Filmski ljudi su razmaženi čitaoci, rekao je Koljević, ali čitanje ovog romana bila je za Koljevića prava poslastica. Njena lepota je što se doživljava kao film. Kroz nju, po njegovim rečima, provejavaju likovi, vreme, ali drži pažnju u stanju filmske opčinjenosti, što je retka stvar i u svetskoj literaturi.

- Podsetila me je knjiga na fenomen kada snop svetlosti bioskopskog projektora osvetli zrnca prašine, fini prah, a ta zrnca po zakonima fizike i sama postanu izvor svetlosti - zaključio je Koljević.

Jerkov je rekao da je svaka knjiga Gorana Petrovića događaj, i samo zbog toga što su vremena kilava a ljudi slabi, to se neće danas osetiti i doživeti kao u nekim ranijim vremenima, kada bismo osetili drhtaj u srpskoj kulturi.

- Ima knjiga koje ljudi hoće da napišu po svaku cenu pa se muče pola života i bore, a ima i onih knjiga koje hoće da budu napisane po svaku cenu, pa jure svog pisca, maltretiraju ga i proganjaju dok na kraju on ne popusti i ne napiše. Ova knjiga pripada ovoj drugoj vrsti i imam utisak da Petrović nije uspeo u proteklih deset godina od svog prethodnog romana da se odbrani, da joj umakne. Ovo je jedan pravi mali herbarijum neobičnih junaka, tipova. Ti su junaci hteli da izađu u svet, da se ostvare - rekao je Jerkov.

Ljubica Arsić: USPEŠAN

- Goran Petrović priča o svemu onome o čemu mi pisci sanjamo da bismo pisali ali se ne usuđujemo. On uzima teme koje su i ozbiljne, možda preterano ozbiljne da se, na primer, ja njih poduhvatim, a istovremeno i detinjasto snene i pune fantastike koja, opet, čini da pisac možda u nečijim očima izgleda neozbiljno. Usuđuje se da uradi ono što se većina pisaca ne usuđuje, a u čemu on ima izuzetnog uspeha - pre svega zbog toga što voli junake svojih knjiga.

Vladimir Kecmanović: NAJZNAČAJNIJI

- Mislim da je Goran Petrović, bez obzira na to da li se nekom sviđa, da li mu “leži” njegov stil ili ne, verovatno najznačajniji aktivni srpski pisac. Tokom nekoliko proteklih godina postali smo i prijatelji. Drago mi je što je ova knjiga izašla i nadam se da će postići veliki uspeh.

Zoran Hristić: SKROMAN

- Vrlo dobro znam Gorana, prijatelji smo, a od njegovog romana “Opsada crkve Svetog Spasa” koji smo Kokan Mladenović i ja pretočili u istoimenu predstavu za koju sam ja radio muziku, postao sam potpuni - možda je glupo reći - zaljubljenik njegove reči, ali jeste tako. Goran piše zaista fantastično, zbog čega je jedan od naših najvećih književnika, a pri svemu tome on je i jedan skroman, fini tip i dobar drugar.

Miroslav Maksimović: IZUZETAK

- Goran Petrović je među našim savremenim piscima proze izuzetak po tome što predstavlja neverovatan spoj klasičnog i modernog pisca. Svi drugi uglavnom naginju ili tamo ili ovamo a kod njega je to spojeno, upakovano u jedinstven proizvod koji je pouzdan a istovremeno veoma zanimljiv. Nije dosadan, ali nije ni lak i lepršav toliko da odleti u vazduh, kao što dosta današnje literature odleti već posle prvog čitanja.

Radmila Lazić: PRAZNIK

- Izlazak svake knjige Gorana Petrovića je praznik, i to sve veći, jer njegove knjige postaju sve komunikativnije, duhovitije i relaksiranije od nekih teških tema. On te teme ne potiskuje, ali one se podrazumevaju jer on, u stvari, filtrira život kroz ono što svi mi znamo ili nas muči. On je prosto majstor da nam neke bitne stvari kaže na jedan lak i tako šarmantan način, zavodljiv, što i jeste uloga literature - da zavodi čitaoca. (M. N. M.)