Rej Bredberi: Sve moje knjige su o ljubavi

Najpoznatiji je po antiutopijskom romanu “Farenhajt 451” iz 1953. godine, po kojem je Fransoa Trifo 1967. snimio istoimeni film sa Oskarom Vernerom i Džuli Kristi u glavnim ulogama. “Farenhajt” opisuje budućnost u kojoj su knjige zabranjene i spaljuju se, a grupica ljudi ih pamti i tako prenosi dalje. Na pitanje kada bi se našao u svetu “Farenhajta 451” koju bi knjigu naučio napamet, Bredberi je nedavno za “Tajm” rekao: “Kratke priče Edgara Alana Poa”, dodajući da postoje gore stvari od spaljivanja knjiga, a jedna od njih je nečitanje knjiga.

Proslavile su ga i zbirke priča “Marsovski letopisi” - o osvajanju Marsa, susretu Zemljana sa domorocima, sudaru i propasti dve civilizacije te, konačno, rađanju, nove vrste “Zemljomarsovaca” i “Ilustrovani čovek”, kod nas prevedena kao “Tetovirani čovek”, pa roman “Nešto zlo nam se prikrada”...

Zasada ima više od 500 objavljenih dela: kratkih priča, romana, drama, filmskih i tv scenarija i poezije, a u nedelji jubileja izjavio je da piše i dalje, svakoga dana i tako od malih nogu.

Mnogobrojne su i ekranizacije njegove proze, pa su posle “Farenhajta” nezaboravni: kratka priča “Pevam telo električno”, koja je adaptirana u 100. epizodi legendarne “Zone sumraka”; “Ilustrovani čovek” u kojem igra Rod Stajger; mini TV serija “Marsovski letopisi” sa Rokom Hadsonom... Džon Hjuston ga je angažovao da radi na scenariju za “Mobi Dika”.

Bredberijevo ime nosi jedan asteroid, zvezda na Bulevaru slavnih u Holivudu, vredna nagrada za scenario i smatraju ga klasikom 20. i 21. veka - istovremeno.

- Da nisam postao pisac bio bih sveštenik, možda čak i papa, pa biste me zvali papa Bredberi - rekao je u intervjuu za “Tajm” i dodao. - Sve moje knjige su o ljubavi, ona je centar svemira!n