“Divlja horda” - lekcija o ljudskosti

KNJIŽEVNIK Zoran Ćirić kao “film svog života” izdvaja, nedvojbeno, “Divlju hordu” - kultno ostvarenje Sema Pekinpoa iz 1969. godine.

- “Divlja horda” je definitivno film mog života, ali isto tako i film mog detinjstva, mog pubertetskog doba, moje zrele mladosti i moje sredovečne mladosti - nabraja Ćirić i pojašnjava. - To je film koji je uvek hranio moju infantilnost, ali i veru u postojanje tog nekog desperadoskog kodeksa prijateljstva.

Ćirić dodaje da je ovaj kontroverzni vestern sa kraja šezdesetih u nekim značajnim stvarima uticao i na njegov privatni život, da je zahvaljujući tom filmu očuvao neka prijateljstva a neka druga, opet, prekinuo.

- Pekinpoova “Divlja horda” mi je pomogla da budem odmetnik i otpadnik kako u privatnom životu, tako i u literaturi, i da od tog otpadništva i odmetništva načinim gubitničku ali i herojsku pozu: stav koji glasi da je slava u porazu jedini mogući izbor - navodi popularni Nišlija.

Film koji je obeležio sve dosadašnje faze njegovog odrastanja i sazrevanja Ćirić je, kaže, prvi put pogledao kao dečak u bioskopu, a docnijim ponovnim gledanjima “Horde” ni sam ne zna broja.

- U vreme kada se film regularno, prvi put prikazivao u Jugoslaviji i mom rodnom Nišu, na projekciju su me vodili stariji mangaši iz kraja, po naredbi mog oca koji je bio muzičar i viđenija faca u našem predgrađu - seća se Zoran.

- Kada rezimiram svoje ukupno filmsko iskustvo, kako ono bioskopsko tako i sva gledanja na televiziji, sa diskova ili video kaseta, prikazivanja u okviru najrazličitijih retrospektiva... to je film koji sam sigurno pogledao najviše puta.

Već ono prvo gledanje je, kaže Ćirić, izazvalo neverovatnu fascinaciju i šok koja prevazilazi uobičajenu dečiju zadivljenost ostvarenjima na celuloidnoj traci.

- Ali i sa svakim narednim gledanjem, bez obzira na minule godine i moju starosnu dob, taj šok i fascinacija bili su samo sve jači, i pojačavali stalnu zapitanost: kako je moguće stvoriti takvo remek-delo? Bez obzira na to što ne verujem u savršenstvo ni u životu, pa ni u umetnosti - dakle ne verujem u savršenstvo umetničkog dela i ne volim slične kategorizacije, i uprkos tome što smatram da ni ovaj film nije savršen, moram da kažem da “Divlja horda” možda i jeste savršena makar u jednom smislu. Ovo je film koji je najdublje ušao u temu ljudskosti, njenog gubitka i pokušaja da se antiheroji - a svi smo mi rođeni kao antiheroji, za taj gubitak iskupe, i to na jedan zaista epski način!