Snimala bih sa Kusturicom

- U Sloveniji ljudi manje prate domaće filmove, što nikako nije dobro - objašnjava Iva. - Domaća produkcija je jako mala - svega tri filma snimi se godišnje, publike u bioskopima je sve manje, i tako se zatvara krug. Primera radi, “Besa” će kod nas biti prikazana tek krajem godine na festivalu, jer ako film dođe sam u bioskope videće ga jako malo ljudi. Novca za kinematografiju, ali i za ostale kulturne grane, svake godine ima sve manje. Da za nezavidan položaj u kome se sedma umetnost nalazi u našoj zemlji nisu krive samo finansije, nego i mentalitet, svedoči i to što već pet godina u TV Dnevniku “u pola osam” nema kulturne rubrike.

Jedno od rešenja problema su koprodukcije, ali one, zbog komplikovane dokumentacije i mnogobrojnih dogovora i dozvola, umnogome usporavaju stvaranje filmske trake.

- “Besa” je najbolji primer kako susedne zemlje mogu dobro da sarađuju, ali sedam godina se čekalo da počne snimanje - smatra Lea, glavna junakinja Karanovićevog ostvarenja. - Palićki festival je okupio mnogo koprodukcija koje su izuzetno kvalitetne, i to obećava, jer se umetnosti otvaraju jedna prema drugoj, prepliću se i stvaraju jedan osoben stil.

Po mnogima jedna od najtalentovanijih mladih glumica brdovitog Balkana, članica Mestnog gledališča iz Ljubljane, još se seća treme pred početak rada sa Mikijem Manojlovićem, koga smatra najvećim evropskim glumcem. Sličan osećaj probudio se i na Paliću, prilikom susreta sa Goranom Markovićem.

- To je kao mladalačko uzbuđenje kada treba da sretnete nekoga kome ste do sada mogli samo da se divite i da maštate da radite s njim - priča Iva i, smešeći se, naglašava da bi volela da se pojavi u nekom od Markovićevih filmova. - Tu je i Kusturica, naravno, jer ne poznajem nikoga ko ne bi želeo da bude deo glumačke ekipe koju će on predvoditi. Ali u Srbiji postoji još mnogo mladih i talentovanih reditelja sa kojima bih volela da sarađujem, kao i da me srpska publika upozna kroz još mnogo zanimljivih uloga.