Pomen za „Književnost“

ZBOG drastičnog kresanja sredstava, časopisi u Srbiji su već duže vremena u ozbiljnoj krizi, znatno većoj nego što su u svim okolnim zemljama. Ipak, zahvaljujući upornosti i dovitljivosti redakcija, uz česta objavljivanja dvobroja, sva književna glasila opstaju. Sva, izuzev najboljeg i najstarijeg u Beogradu, “Književnosti”, koja je, praktično, ugašena, a osnivači su joj beogradska izdavačka kuća “Prosveta” i Ministarstvo kulture.

O sada već istorijatu zlehude sudbine “Književnosti” razgovarali smo sa glavnim i odgovornim urednikom Bogdanom A. Popovićem, inače jednim od naših najuglednijih književnih kritičara, posebno velikog znalca i vrsnog tumača srpske poezije.

- Nažalost moram da pomenem neke činjenice na koje sam u vašem listu ukazao još pre deset meseci. Prvi put u svojoj 60 godina dugoj istoriji, časopis “Književnost” za 2009. nije dobio uobičajene dotacije Ministarstva kulture. Obrazloženje je bilo: “zbog nenamenskog trošenja sredstava dotacije”. Kako je do toga došlo? Tako što je namenska sredstva za prethodnu godinu dobijena od Ministarstva za troškove štampe i autorske honorare u iznosu od milion dinara, tadašnja direktorka “Prosvete” preusmerila u druge potrebe kuće. Iz tih razloga su, umesto predviđena četiri, u 2009. izašla samo dva broja časopisa.

Objašnjavajući šta se dalje događalo, sagovornik kaže da ga je septembra prošle godine na razgovor o sudbini “Književnosti” pozvao Dejan Pantović, novi vlasnik “Prosvete”.

 Dogovorili smo se - pošto mu je, kako je rekao, Zavod za udžbenike obezbedio papir - da jednim dvobrojem premostimo nastali prekid u redovnom izlaženju časopisa. I to tako što, kako sam na početku mandata 2006. pripremio izbor iz kritičko-esejističkih, teorijskih i poetičkih tekstova objavljenih u časopisu u proteklih šest decenija, sada priredim izbor iz poezije i proze koja se odnosi na isti vremenski period.

Taj dvobroj glavni urednik je prema “čvrstom” dogovoru sa izdavačem pripremio i predao ga marta ove godine. Počeo je rad na tehničkoj pripremi - i tu se stalo.

- Nekoliko puta sam odlazio u firmu na Tošinom bunaru, sastajao se sa vlasnikom Pantovićem i slušao njegova obećanja. Kada sam video da to više nema nikakvog smisla, prestao sam da to činim i digao ruke od časopisa. U međuvremenu, na talasima Radio Beograda, gospodin vlasnik “Prosvete” je, u razgovoru sa trojicom poslednjih urednika časopisa, rekao da je dvobroj pripremljen i da će biti objavljen. Kao što se vidi, od toga nije bilo ništa. Da li da optužujem vlasnika “Prosvete” što je i javnost i mene obmanuo i što sam nekoliko meseci radio na dvobroju o kome smo se dogovorili? Mogao bih, ali bi to bilo krajnje besmisleno. Kome još pada na um da pripadnike novog sloja i soja, kome i on pripada, optužuje zato što ne štite interese društva, pa i interese kulture?

Tvrdeći da su pravi krivci na drugom mestu, Bogdan A. Popović ističe da je na vreme slao dopise svim nadležnim, uključujući i Ministarstvo kulture, u kojima je obaveštavao o situaciji sa časopisom i uopšte sa izdavačkom kućom “Prosveta”.

- Oni koji bi trebalo da su najodgovorniji na vreme su obavešteni da će se, ne bude li intervencije, dogoditi ono što se dogodilo. Ne samo da ministar a ni državni sekretar - ona koja je nedavno otpuštena zbog obmane o svojoj stručnoj spremnosti - nisu našli za shodno da udovolje mojoj molbi za prijem, nego su i moji dopisi ostali bez ikakvog odjeka. Ako, dakle, ministru, državnom sekretaru, Ministarstvu kulture nije stalo do najstarijeg i sasvim izvesno najuglednijeg beogradskog književnog časopisa, ako je to njihov stav a, kako izgleda, i stav države, šta bih ja dalje mogao da učinim.

Za kraj ove žalosne priče, sagovornik ističe da ovo više nije “Književnost u ćorsokaku”, kako je glasio naslov teksta u “Novostima” od pre deset meseci, već - pomen “Književnosti”!