Evropski slikar srpske istorije

VEK i po od rođenja velikog srpskog i evropskog slikara Pavla Paje Jovanovića (1859-1957) prošle godine je obeležen nizom izložbi od rodnog Vršca, Novog Sada do Beograda i “razgovorima na temu...” Ove godine godišnjica je “krunisana” monografijom o Paji Jovanoviću koju je napisao Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja.

Upravo ono što nije uspela velika izložba dela Paje Jovanovića održana prošle godine u Galeriji SANU, uspela je ova monografija. Naime, u najavi izložbe u Galeriji SANU isticano je kako će ta izložba Paju približiti publici ne samo kao slikara - “jer njegove su slike dobro poznate”, već i kao čoveka. Izložba je imala dva autora, jednog koji je birao slike i koji je imao svoj “recept” i drugog koji je, imajući svoj koncept, pisao tekst u katalogu...

Kusovac je dobro odmerio značaj Paje Jovanovića za mladu Srbiju kojoj je posle turskog ropstva bila potrebna evropska afirmacija kao kulturne sredine odakle se ne čuje samo zavijanje gusala, odakle ne stižu u Evropu isključivo svinje i šljive. Nije ga ni precenio kao dr Miodrag Jovanović vajara Đoku Jovanovića (1861-1953) godinu dana ranije na istom mestu - u Galeriji SANU.

Jovanović studije završava u Beču a nagrade dobija još kao student i tako portretiše Franju Josifa što mu otvara vrata plemićkih kuća i evropskih dvorova. Putuje, slika, radi i srpske nacionalne teme... Srbi u svojim novinama redovno prenose vesti o Pajinim uspesima, nagradama, ponose se i diče Pajom ali ne kupuju njegove slike. On je sve ono što oni nisu a hteli bi da budu. Evropejac, svetski putnik, gost na dvorovima, a i sam stanuje u raskošnom stanu. Kao viši i bogatiji evropski građanski sloj i Paja Jovanović pravi kolekciju s Orijenta. Ostaci njegove egiptološke kolekcije, ono što nije bilo poharano iz njegovog bečkog stana tokom Drugog svetskog rata - čuvaju se u Vršcu. Međutim, ni jubilej ni težnja da javnost bolje upozna Paju “kao čoveka” nisu bili dovoljan razlog da javnost i vidi ostatke te kolekcije.

Godine 1884. sa 25 godina Paja Jovanović postaje i najmlađi izabrani član Srpskog učenog društva.

Godinu dana kasnije nastanjuje se u Minhenu, ali odlazi povremeno u Beč i London gde ima galeristu. Odlazi u Pariz, putuje severnom Afrikom, obilazi Crnu Goru, posebno okolinu Skadra...

Zanimljivo je da je Pajin brat Svetislav takođe bio vrstan slikar, pre bi se reklo kopista i to ponajpre dela brata Paje. Svetislav je upravo onaj koji mu u Mihenu 1886. do 1891. pomaže da radi replike slika za kojima vlada velika potražnja. Ali, tri godine kasnije Paji konačno stiže i prva porudžbina iz Srbije. Kralj Aleksandar Obrenović odlikuje Jovanovića i naručuje “Takovski ustanak” i “Proglašenje kraljevine”. Čuvena “Seoba Srba” narudžbina patrijarha Georgija Brankovića iz 1895, stiče popularnost zahvaljujući umnožavanju. Jovanović ustupa pravo umnožavanja te slike Petru Nikoliću iz Zagreba na 50 godina. Kusovac će u niz navrata nenametljivo čitaocu predstaviti Pajin smisao za “privređivanje” i sklonost prema udobnom životu...

Nekoliko godina pred kraj 19. veka Jovanović se seli u Beč, prepravlja “Seobu Srba” i dobija zlatnu medalju na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti za “Vršački triptihon” koji je danas izložen u vršačkoj Staroj apoteci. Dobija zlatnu medalju na jubilarnoj izložbi u Beču za sliku “Borba petlova” koju otkupljuje sam car! U 20. vek ulazi sa zlatnom medaljom za “Krunisanje cara Dušana” 1900. na Svetskoj izložbi u Parizu, a godinu dana kasnije dobija orden Legije časti, potom i orden Svetog Save prvog reda od Srbije. I dalje se nižu zlatne medalje i odličja... Evropa je osvojena. Jovanović 1902. odlazi u osvajanje Novog sveta, ali iz Amerike se vraća već iduće godine.

Kusovac ističe da se mesto i značaj Paje Jovanovića u istoriji srpske umetnosti i kulture mogu u potpunosti sagledati i vrednovati tek kad se uzme u obzir činjenica da su njegove slike, preko mnogobrojnih oleografija i drugih reprodukcija postale sastavni deo života srpskog naroda. Nijedan srpski slikar, ni pre ni posle njega, nije u tolikoj meri, toliko široko i sa takvom snagom uticao na likovno obrazovanje, opštu kulturu i nadasve rodoljublje. Na njegovim slikama sa viteškim, i još više, istorijskim motivima vaspitavale su se i patriotizmom napajale generacije Srba.