Drama vina i pingvina

JEDINA književna stipendija u nas sa imenom velikog pisca Borislava Pekića, namenjena mlađim piscima za sinopsis dela u nastajanju, pre nekoliko dana uručena je dvojici autora: Dejanu Aleksiću (1972) iz Kraljeva za dramu “Vina i pingvina” i Srđanu Srdiću (1977) iz Kikinde za knjigu priča “Sagorevanja”.

Aleksić je jedan od najistaknutijih predstavnika mlađe srpske pesničke scene koji je za dosadašnje zbirke dobio nekoliko nagrada - “Brankova”, “Prosvetina”, “Matićev šal”, “Branko Miljković” i “Branko Ćopić”. Istovremeno, veoma je zapažen i kao pisac knjiga za decu, za koje je takođe dobio nekoliko priznanja (“Neven”, “Dositejevo pero”, nagrada “Politikinog Zabavnika”, nagrada “Zmajevih dečjih igara”). Urednik je za poeziju u kraljevačkoj izdavačkoj kući “Povelja”, a u razgovoru za naš list kaže da mu je Pekićeva stipendija posebno draga jer je dobio za žanr u kojem se do sada nije oprobao.

Radnja njegove drame smeštena je u doba velikih društven

ih lomova i kriza tokom sredine devedesetih, a odvija se na dva prostorna plana, u jednom beogradskom stanu i u suterenu. U prvom su penzionisana kostimografkinja uglednog prestoničkog pozorišta i njena svadljiva unuka, koje danima čekaju da se pojavi majstor da bi otklonio kvar na instalacijama u staroj zgradi. U suterenu su Zigi i Milan, tipični predstavnici propale generacije, koji postaju sitni prevaranti baveći se švercom i preprodajom svega na čemu se može zaraditi.

- Ovaj tekst predstavlja neku vrstu pokušaja da se osvetle izvesna neuralgična mesta društvene stvarnosti u periodu velikih pomeranja i lomova vrednosnih sistema. U opštem zamešateljnom predivu odnosa između onoga što jesmo i onoga što nam okolnosti nameću da budemo, javlja se duboki nesklad čije refleksije imamo na individualnom i kolektivnom planu. Pogled na psihološku distrukciju ličnosti i njene projekcije na novonastale okolnosti u svetu iskliznulom iz zglobova smisla i ustaljenog poretka, osnovna je tema drame -

 kaže Aleksić.

Profesor kikindske gimnazije i urednik međunarodnog festivala kratke priče “Kikinda short”, Srdić, koji je, inače, na doktorskim studijama književnosti, osvojio je pregršt nagrada na konkursima za priče, među kojima je i “Laza Lazarević” za najbolju neobjavljenu srpsku pripovetku u prošloj godini. U priči “Laku noć, kapetane” iz rukopisa “Sagorevanja” glavna junakinja “vara” umirućeg supruga, ali i čitaoce, predstavljajući se na način neadekvatan njenoj pravoj prirodi, objašnjava autor.

Junak priče “Summertime” odlazi u Afriku u nameri da se distancira od raspada porodice, i tamo prelazi put ka ogoljenoj suštini svog postojanja, dok na kraju ne nestane, posle halucinantnog noćnog susreta sa nepoznatom ženom. “Pacov sanjari” je priča o podmuklom provincijskom političaru koji svako popodne provodi u iznajmljenoj hotelskoj sobi, krijući se od porodice i stvarajući privid o “drugom sebi” u virtuelnom svetu internet-mreža i SMS servisa.

- Ovo je zbirka priča o dvosmislenosti egzistencija. Jedno smo za sebe, a drugo za ostale - kaže Srdić. - Inače, Pekića čitam petnaestak godina, a sada sam u njegovoj senci. Do sada sam ja bio taj koji od njega traži, pozajmljuje, upinje se da dosegne što više, tumarajući po tom zastrašujućem opusu. Njegovu “Odbranu” vukao sam ’93. svuda sa sobom, čitao sam je i smrzavao se po vozovima, isključivali su nam struju, ljudi su ginuli okolo, a ja sam se smejao shvatajući da nema ničeg novog, kao što piše u Bibliji, toj knjizi čuda. To sam naučio od Pekića, da ništa ne vredi, ali da moraš. Da je najvažnije suočiti se. Po svaku cenu. Sve drugo je gadost.