OMAŽ ostvarenju “Ljubav i moda” reditelja Ljubomira Radičevića, kojim je ovogodišnji SOFEST obeležio pola veka prvog srpskog urbanog filma, biće upamćen po tome što je na trenutak vratio u javnost glumicu Bebu Lončar, ikonu bivše jugoslovenske kinematografije, koja je otvorila festival.

I mada poslednjih deset godina živi u Beogradu, jedna od najvećih zvezda koju ima domaći film ne može se videti ni na kakvim medijskim događajima i javnim okupljanjima, ali se može sresti u šetnji Dositejevom ulicom, svojom omiljenom “štraftom”, ili u kafani “Proleće”, koju ne menja decenijama, gde se petkom sastaje sa drugaricama. Fascinacija miliona ljudi velike Jugoslavije, koja se zahvaljujući Radičevićevom filmu među prvima provozala “vespom”, za generaciju iz šezdesetih godina ostala je i simbol slobode i građanskog Beograda.

- Niko od nas koji smo radili “Ljubav i modu” ni u snovima nije pretpostavljao da će trajati pedeset godina, da će preživeti vreme i da će biti zanimljiv kod toliko generacija - kaže za “Novosti” Beba Lončar. - Jer, kad se pravi film, u svaki se ulazi punim srcem, ali je krajnji ishod uvek nepoznanica. Nekada ispadne - polomiš se, ubiješ se, sve je u redu sa filmom, ali doživi neuspeh, niko ga neće. Ponekad, isto tako kreneš u film, ništa ne planiraš, ne pretpostavljaš i ne razmišljaš i, evo ga! Pedeset godina publika hoće “Ljubav i modu” i peva pesmu “Devojko mala”, opet iz nekih svojih razloga, koje je možda i teško demistifikovati.

* Postoje oni koji smatraju da taj urbani, civilni, građanski Beograd koji vidimo u filmu danas malo postoji, i da zbog novog sistema vrednosti sada živi u “ilegali”?

- Ne bih bila tako pesimista. U vreme kada smo snimali “Ljubav i modu”, takav Beograd bio je otkrovenje nečega što, zapravo, nije ni trebalo da se otrkiva, jer je on realno postojao, nije bio nikakav filmski trik. Beograd je imao taj duh, slobodu, tu aromu i te ulice, ništa mi nismo izmislili. Evo, prošlo je pedeset godina, on je i dalje metropola, i jednostavno ga obožavam. Imam pozitivan stav, nisam od onih koji kažu nekada je bilo lepše, zato što sam bila lepa i mlada. Ne, možda je čak bolje sada.

* Od zaborava je ostala sačuvana vaša rečenica da je na snimanju “Ljubavi i mode” malo ko obraćao pažnju na vas, i da su svi najviše brinuli da se “vespi”, koja je bila iznajmljena, nešto ne dogodi?

- Svi su samo zagledali da “vespu” negde, ne daj bože, ne ogrebem ili ulubim. Ali, takvo je bilo vreme, većina nas koji smo radili film bili smo na početku karijere. Ulogu Sonje dobila sam kad sam završila šesti razred gimnazije, sve mi je delovalo divno, kao san, a zbog te “vespe” koja je stavila znak “jednakosti” između nas i Italije, ceo Beograd pričao je samo o Radičevićevom filmu.

* Snimili ste više od sedamdeset filmova, najviše u inostranstvu, sarađivali ste s velikim rediteljima, igrali sa Ričardom Vidmarkom, Sidni Poatjeom, Marčelom Mastrojanijem...imali ugovor sa holivudskom “Kolumbijom”... Ovde se mogu čuti komentari da vas srpski film nije dovoljno iskoristio, da ste mogli više?

- U vreme kada sam radila postojao je jugoslovenski film, tu sam snimila desetak glavnih uloga i mislim da je to dovoljno, s obzirom na to da sam imala angažmane van ondašnje Jugoslavije. U inostranstvu sam bogato odradila svoj radni vek, danas sam penzionerka i smatram da niko nema ni za čim da žali. Povukla sam se sa filma onda kada sam osetila umor od kamera, zasićenje. Htela sam nešto svoje lično, intimno, Rim je u tom trenutku za mene bio najbolji izbor, preselila sam se tamo i posvetila porodici, tako da mislim da sam u karijeri uradila taman onoliko koliko je trebalo, i koliko sam mogla.

* I danas ste naš nacionalni ponos. Da li ste se lično ikada osećali zvezdom?

- Naravno, veoma mi laska kad to čujem, a s druge strane, sama nisam imala nikakav uticaj na to - jednostavno, publika određuje da li ste zvezda ili ne, to se ne može namestiti, niti ikoga možete nagovoriti da vas tako posmatra. Zahvalna sam publici koja mi je, eto, i posle pedeset godina podigla moral!

* Kako protiče vaš penzionerski život?

- Srećna sam što sam u gradu koji i sada volim kao u vreme “Ljubavi i mode”, samo što imam pedeset godina više. Živim mirno, udobno, družim se sa starim prijateljima i ljudima koje volim, to me ispunjava pozitivnom energijom i veoma mi znači. Nisam više pod reflektorima, i danas ne bih mogla ni da zamislim takav život.

* Još ste vrlo lepi, a zanimljivo je da vas je generacija nekih novih klinaca pre nekoliko godina izabrala za najlepšu i najerotičniju Srpkinju dvadesetog veka”?

- Imponuje mi to, ali ne verujem u takve ocene, zato što vidim sebe u ogledalu. Nisam, međutim, uopšte opterećena izgledom, to nije bio moj problem ni dok sam bila mlada. Danas, u mojim godinama, važno je biti dobre volje i zdrav. Onda je sve O. K.

* Kada biste počinjali život iz početka, koliko ima stvari koje biste promenili?

- Milion stvari bih promenila! Napravila sam mnogo životnih grešaka, ali, sve u svemu, danas sam u dobrom raspoloženju, pa mi se čini da možda to i nisu bile greške. Ako sam grešila, i to je ljudski.

DISTANCA

* Zašto toliko izbegavate javnost i medije?

- Nisam osoba koja govori o sebi, to nikada nisam volela, uvek sam imala distancu i htela svoj mir, i takve priče nećete nigde naći. A kako odavno već ne snimam, onda jednostavno smatram da nemam ni povoda da se o nečemu javno izjašnjavam. Kad ima povoda, kao što je ova fešta na festivalu u Sopotu puna dobre energije, onda sam tu i pričamo. Govoriti o sebi, bla, bla...i iznositi neki svoj “lajf stori”, to mi ne pada na pamet!


SVET NA LEĐIMA ŽENE

* Doživeli ste sve - slavu, uspeh, ljubav... Šta je najznačajnije da žena ostvari u životu?

- Jadne mi žene! Mi moramo sve, ceo svet je na našim leđima! Treba da budemo dobre ćerke, dobre sestre, dobre žene, dobre ljubavnice, dobre majke... Sve se traži od nas, i sve moramo. Trebalo bi, naravno, da postoji “reciprocitet” u odnosima, i da i muškarci ispunjavaju iste zahteve. Ali, da bi se to dogodilo, i da bi muškarci uzvratili istom merom, moramo veliku energiju da upotrebljavamo da postanu za bilo šta! Malo se šalim, naravno, a u suštini sam dosta klasična žena.