Sudar smeha i smrti

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u petak se završava petodnevni svečani skup, u čast 25 novih redovnih članova Akademije, izabranih 5. novembra prošle godine.
Ovom prilikom, novi akademici SANU izlažu svoje pristupne besede, a u četvrtak su na red došli članovi Odeljenja jezika i književnosti, pisci Svetlana Velmar Janković i Dušan Kovačević. Kovačević se prisutnima obratio besedom naslovljenom "O smrti i smehu", a potom je Svetlana Velmar Janković govorila na temu "Isidora Sekulić - naš savremenik".
- Pisati o smrti nije nimalo prijatan posao. Tužno je, ali istinito da sam pisao samo o događajima koje nisam voleo, a da biste to pisanje preživeli, morate ih zavoleti i pisati o njima s ljubavlju. U mom slučaju to je pokušaj da se od tragedije pravi komedija ne bi li se čovek lečio i smehom oslobodio pratioca u crnom koji vam stalno ponavlja: smrt je konstantna vrednost, a život incident - objasnio je Kovačević.
Svetlana Velmar Janković rekla je da je Isidora ostala "živi" savremenik, ukazujući da "glas" Sekulićeve o vrednostima danas ne priziva i ne zanima nikoga. Ta tema u prvoj deceniji 21. veka nije ni privlačna, ni interesantna, jer nije iz sveta materijalnih vrednosti, konstatovala je.
Ona je podsetila da je Isidora svoj poslednji tekst, napisan za jedan list nekoliko nedelja pred smrt, 1958. godine, završila ocenom da "današnji čovek srlja kao nikada do sada" i da se nalazimo pred dve nepoznanice - šta će biti od čoveka i ko je čovek zapravo.
- Ta dva pitanja nikada nisu bila aktuelnija nego sada, nikada važnija ni dalekovidija. Ostaje samo nada u moć čovekove misli, ako ta misao bude spremna na ograničenja, da zastane pred ponorima zla kako je naslutila Isidora - rekla je Svetlana Velmar Janković.

POVELjE I ZNAČKE
PREDSEDNIK SANU, akademik Nikola Hajdin, koji je predsedavao skupom, posle pristupnih beseda, novim redovnim članovima uručio je povelju i značku Akademije. Besede su u četvrtak održali i Vojislav Stanovčić na temu "Legalnost i legitimnost", Dušan Otašević o "Poukama o slikarskoj veštini" i Milan Lojanica "O govoru arhitektonskih ideja i oblika".