ROMAN „Dabogda te majka rodila“, čije je srpsko izdanje u sredu potpisivala čitaocima u Beogradu, spisateljica Vedrana Rudan će u Hrvatskoj promovisati 7. maja, ispred staračkog doma na Iblerovom trgu.
- Svi koji se budu našli tamo, a imaju preko šezdeset godina, dobiće jedan primerak na dar jer je knjiga, na neki način, i o starosti, pa neka i hrvatski starci dobiju konačno nešto na poklon - kaže Vedrana, i odmah otkriva i drugu veliku temu svog romana. - Bilo je pravo vreme da napišem knjigu o odnosu majke i kćeri jer je moja majka umrla, a dok je bila živa nisam se usuđivala misliti o tome. Međutim, sada je moja najveća protivnica umrla i - reći to je, naravno, nefer sa moje strane, ali ja se zaista osećam slobodno.
* Brojne institucije koje se bave problemima nasilja u porodici najmanje pominju samu žrtvu. Da li je u institucijama rešenje?
- Sve je to šminka. Ne nedostaje nama više kuća - nama treba manje nasilnika. Žrtve ne treba stambeno zbrinuti. Muškarci koji vladaju svetom znaju šta je rešenje ali se prave glupi, jer su svi nasilnici: i predsednik države, i mirotvorac iz Švedske koji dolazi ovamo da drži predavanje o demokratiji... Svi oni kod kuće siluju, ubijaju i prebijaju žene. Muški stav je mačiji stav, lavlji stav, medveđi stav, oni su životinje, to se ne može suštinski promeniti, samo zakonom. Mi to treba da spoznamo i same učinimo nešto za nas, ali sve dok svetom vladaju muškarci i sve dok žene ne počnu ubijati, vraćati istom merom - zakoni se neće promeniti.
* „Produžavanje ljudskog veka je ubijanje ljudi u najboljim godinama“, kaže junakinja vaše knjige, koja otkriva prećutkivane strane „produžene starosti“.
- Starost je tabu tema. Starci su sveti. „Samo da su živi i zdravi!“, a jedva da su živi, dok zdravi nisu uopšte. Ne smeju ti izazivati gađenje koje izazivaju kod svih, jer u njima vidimo trulež u koju ćemo se svi pretvoriti. Veliki problem naše kulture jeste što nam niko nije rekao da smo smrtni. Mislim da produžavanje ljudskog veka sigurno nije blagoslov, već iživljavanje medicine nad čovekom koji se ne može odupreti, prljavi posao industrije lekova - produžiti život tako da godinama ležiš u staračkom domu - ne znam kome to odgovara. „Kad imaš 60 samo je mrtva majka dobra majka“, kaže jedna junakinja moje knjige.
* I „samo je mrtav otac dobar otac“?
- Naravno. Moja knjiga poziva žene da priznaju da ne vole svoju majku, da priznaju da imaju oca silovatelja, da kažu sebi: samo ako se budeš borila protiv toga, pa i po cenu da izgubiš kuću, decu, stan, naći ćeš slobodu. Jedino ako su slobodne, pre svega od misli da su grešne, žene mogu učiniti nešto za sebe. Ovo nije moj poziv na nasilje već na prepoznavanje društva u kom živimo.
* Može li se pobeći od mrtvih oca i majke - pita se junakinja knjige.
- Ne može se pobeći od roditelja. Možda je lakše pobeći od živih nego od mrtvih, jer mrtvi roditelji su stalno sa tobom. Majka je u meni i stalno će biti sa mnom - kao žalost, bes, ili osećaj krivice. Ona me stalno gleda i stalno ima stav. I baš zbog potrebe da na neki način pobegnem od nje, napisala sam ovu knjigu. Rekla sam sebi: „Tom knjigom ćeš se oprostiti od majke“, moja knjiga će biti njen definitivan pogreb. Međutim, nema šanse.
Okruženje nam daje pravo da mrzimo oca, on je uvek inkarnacija nasilnika, niko se ne čudi ocu ubici. Ako mrziš oca, živog ili mrtvog, ne osećaš se krivim, mržnja prema njemu je legitimna, ali mržnja prema majci nije. Mrzeti majku, sveticu, inkarnaciju dobra - to je zločin. Zato je odnos kćeri prema majci uvek odnos velike krivice. Ja sam ženama htela reći da mržnja prema majci nije zločin nego normalno stanje.
* Kakve su prve reakcije na vašu knjigu? Očekujete li reakciju crkve?
- Mislim da sam načela vruću temu, ali na drugi način. Sve moje knjige su bile i odobravane i pljuvane, a ova je naišla na tako masovno odobravanje da je to zastrašujuće. Ovo je definitivno moja najprovokativnija knjiga, bez upitnika, a po reakcijama vidim da to uopšte nije samo moja priča.
Mislim i da Katolička crkva ne brine o odnosima u porodici osim na nivou propovedanja i zapovedanja. Trenutno ta crkva u svetu ima prečih briga: na primer, problem silovanja male dece, i sasvim sam sigurna da, ovaj put, neće ništa misliti o mojoj knjizi.      

REVOLUCIJA
* KOLUMNA o vandalima na mitingu za Kosovo kao „žrtvama kolonizacije“ izazvala je u Srbiji polemike?

- Politici odgovaraju divljaci na stadionima, to nasilje država drži pod kontrolom. Ovi „huligani na cesti“ su prepoznali pravog neprijatelja: međunarodne korporacije koje nam prodaju tezu da nisi čovek ako ne nosiš „najk“, a nude platu od 100 evra. U Hrvatskoj ljudi rade po tri-četiri posla, pa nemaju vremena za revoluciju.

VELIKI LAZA
- ZA MENE je veliki srpski pisac Laza Lazarević, on je moj najdraži pisac, čovek o kom svet ništa ne zna, jer je pisao na malom jeziku, a koji je o Srbiji danas sve rekao pre ko zna koliko godina. Ne znam zašto ga konačno ne prevedu na latinicu da ga ceo svet razume. Ko zna kad je on šta će se sve desiti hrvatskim, srpskim i bosanskim veteranima, koji su dali svoje noge i ruke da bi petoro razbojnika vladalo i našom i vašom zemljom.