Lepenci dobili krov

 POSLE gotovo četiri decenije provedene u privremenom smeštaju, arheološko nalazište Lepenski Vir - najvremešnije evropsko urbano naselje, staro više od osam milenijuma - konačno će, do kraja godine, dobiti krov nad glavom kakav zaslužuje.
- U toku je postavljanje zaštitne čelične konstrukcije nad arheološkim lokalitetom, kao delom projekta uređenja zaštićenog područja - kaže, za “Novosti”, arhitekta Siniša Temerinski, koji je, uz svoju koleginicu Mariju Jovin, autor ovog projekta. - Urbanistički plan i tehnička dokumentacija zaštitne konstrukcije i objekata za prijem posetilaca izrađeni su u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Dugo se čekalo na realizaciju. Idejni projekat urađen je još 2004. godine, glavni projekat 2007. a izvođački - 2009.
Noseća čelična konstrukcija se sastoji od šest glavnih nosača, a između njih je prostorna rešetka teška 350 tona, koja zahvata površinu od 2.600 kvadratnih metara.
- Ostalo je da se čelična konstrukcija prekrije polikarbonatnim prekrivačem - objašnjava Temerinski. - Lokalitet će s gornje strane biti delimično, dok će sa prednje strane biti - potpuno providan! Na taj način, posetioci će steći utisak da gledaju praistorijsko naselje upravo onakvo kako je izgledalo pre osam hiljada godina.
Lepenski Vir je otkriven davne 1968. godine, a 1972. je, zbog izgradnje akumulacije za hidroelektranu “Đerdap 1”, premešten tridesetak metara dalje. Tada je prekriven krovom od salonita, a sve to podupirala je drvena konstrukcija uzeta sa kuća koje su bile potopljene prilikom izgradnje jezera.
- Mada je bilo najava da će Lepenski Vir dobiti nov prostor, izuzimajući nekoliko popravki, na tom lokalitetu od tada ništa nije urađeno. Godinama su kustosi muzeja upozoravali posetioce da se sagnu da ne bi udarili glavom, jer je krov bio nizak. Nije bila retkost da gosti zarade i po koju čvorugu. Čak i tada je Lepenski Vir obilazilo oko 30.000 turista godišnje.
Kada se završi izgradnja zaštitne konstrukcije nad lokalitetom i uporedo sa njom realizuju projekti Vizitorskog centra, pristanište za turističke brodove i privezi za jahte i manja plovila, Lepenski Vir će moći da primi desetine hiljada posetilaca i da pokaže sve ono po čemu je svetski poznat. Tako će postati, osim trajno zaštićenog spomenika kulture, i resurs područja na kome se nalazi i deo turističke ponude atraktivnog prostora Đerdapa.
- U sklopu muzeja Lepenski Vir, biće izložene praistorijske trapezoidne kućice, skulpture, po kojima je ovaj lokalitet svetski poznat, žrtvenici... Biće mesta i za amfiteatar sa opremom za vizuelnu prezentaciju. Na prostoru od 55 hektara sagradiće se i etnonaselje, gde će posetioci moći da prespavaju - nabraja naš sagovrnik.
U sklopu muzeja Lepenski Vir biće izloženi i eksponati iz rimskog perioda. Mesta će biti i za prirodnjačku zbirku sa biljkama koje uspevaju samo u ovom kraju.
- Bojim se da će, kada me ne bude, moja otkrića prekriti trava - govorio je legendarni arheolog Dragoslav Srejović, koji je pored lokaliteta Lepenski Vir, pronašao i čuveno nalazište Feliks Romulijana. Iako je trebalo da prođe gotovo četiri decenije, njegove slutnje nisu se ostvarile.

ULOŽENO 2,5 MILIONA EVRA
PROJEKAT izgradnje muzeja Lepenski Vir finansiran je sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana, dok je projekat vodilo Ministarstvo ekonomije i regonalnog razvoja. U izgradnju ovog jedinstvenog muzeja uloženo je oko 2,5 miliona evra.