Po zaradi - Avatar u 22. veku

 FILMSKO čedo Džejmsa Kamerona a tehnološko i finansijsko čudo - “Avatar” koji će svog tvorca svakako okititi sa bar još nekim “Oskarom”, i dalje neumorno obara sve rekorde. Već nedeljama najgledaniji film širom planete, koji je 25. januara ušao u istoriju kao zvanično najgledaniji film svih vremena, u onih nekoliko pristojnih srpskih bioskopa i na svega 14 kopija do sada je pogledalo više od 200.000 ljudi!
Ne samo da je “Avatar” uveliko pretekao tokom prošle godine kod nas najgledanijeg “Svetog Georgija”, već ga je u bioskopu pogledalo daleko više ljudi nego sve srpske (kod nas tradicionalno najgledanije) filmove prikazivane od 2006. godine do danas.
Filmski kritičar Dinko Tucaković, ne ulazeći u sopstvenu ocenu kvaliteta filma, o fenomenu koji je makar na kratko izmenio ovdašnju crnu bioskopsku stvarnost, kaže:
- “Avatar” je, posle mnogo vremena - film. Mi, naravno možemo da imamo opravdanja, poput očiglednog: kako nemamo dovoljno dobrih bioskopa, ali ipak pre ili kasnije sve dođe na svoje mesto. Jednostavno, to je film koji želite da pogledate u pravom bioskopu, koji vas zaista izdvaja od sveta i nudi ono što bioskop jeste - a to nije beg od stvarnosti, već nešto sasvim drugačije.
Tucaković kao reditelj i filmofil konstatuje da srpska kinematografija u poslednje vreme boluje od ozbiljne boljke, čiji je osnovni simptom činjenica da domaći filmovi ne liče na stvarnost - već jesu stvarnost.
- Naravno, baš u ovom trenutku svedočimo mnogobrojnim lošim privatizacijama, i svi smo svedoci velikog ubistva bioskopa za koje smo odgovorni kako mi iz sveta filma, tako i država - ali mesto gde ćete poželeti da pogledate film nije sinepleks, već bioskop! - naglašava Tucaković, koji je uveren da je najpozitivnija posledica fenomena “Avatar” u nas - činjenica da je Kameronov film motivisao celu novu generaciju gledalaca koji odlaze da ga pogledaju na bioskopskom platnu, umesto na svima dostupnom računaru ili “ajpodu”.
- Divno je što postoji tolika mlada publika, i što bih ja koji sam rođen 1960. verovatno bio najstariji na bioskopskoj projekciji. Pored svih strašnih pogrda koje mu upućuju: da je plagijat, da je neopisiva glupost, i pored niza zamerki koje sam kao kritičar lično izneo na račun filma, skidam kapu Kameronovom “Avataru” zbog toga što je vratio staru i doveo novu publiku u naše bioskope. Lično bih bio srećan da mu se podigne spomenik nasred Beograda, kao Džoniju Depu na Mećavniku, jer održava vatru ideje da filmovi treba da se gledaju u bioskopu.

DOMAĆI NAJGLEDANIJI
TREĆI deo serijala “Mi nismo anđeli” Petra Pašića 2006. je pogledalo oko 135.000 ljudi, “Crnog Gruju i kamen mudrosti” Marka Marinkovića 2007. 132.000, projekcije filma “Čarlston za Ognjenku” Uroša Stojanovića je 2008. posetilo skoro 150.000 gledalaca, dok “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića drži prošlogodišnji rekord sa 125.000 posetilaca u bioskopima.
“Avatar” ih je za samo 40 dana prikazivanja sve premašio, a uspehu su najviše doprineli malobrojni bioskopi koji poseduju 3 D tehnologiju.