ROMAN „Glasovi u vetru“ Grozdane Olujić (1934), u izdanju SKZ, proglašen je za najbolji u protekloj godini. Trojica članova NIN-ovog žirija - Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo - dali su svoje glasove ovoj knjizi, dok su se dvojica - Milan Vlajčić i Aleksandar Ilić priklonili „Ljetopisu vječnosti“ Žarka Komanina (SKZ).
Na konferenciji za štampu predsednik žirija Vlajčić pročitao je obrazloženje u kojem se, između ostalog, navodi: „U romanu Grozdane Olujić kroz priču o jednoj srpskoj građanskoj porodici umetnički ubedljivo se pojavljuju važne tradicije evropskog romana, ... porodični roman koji je bitno odredio umetnički lik književnosti i u 19. i u 20. veku i emigrantski roman koji bitno obeležava važnu modernističku tradiciju kako srpske, tako i svetske književnosti“.
Na trećem mestu je, prema prethodnim izjašnjavanjima članova žirija, roman „A ako umre pre nego što se probudi“ Đorđa Pisareva, a u užem izboru bile su i knjige: „Prsti ludih očiju“ Rajka Vasića, „Tri slike pobede“ Zvonka Karanovića, „Taoci“ Sandre Petrušić, „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovića i „Park Karmen Maćado“ Mirjane Urošević.
Bilo je prijateljskog lobiranja, što je sasvim normalna stvar, ali je žiri veoma naporno radio jer je, od ukupno 133 romana, u poslednja dva meseca pristiglo čak 90. Gledane su i bestseler-liste, među njima nije bilo knjige za nagradu, ali je dobro što i takva dela postoje, rekao je Vlajčić. Odnos prilikom glasanja 3:2 govori da su romani bili izjednačeni, istakao je Jovanović. Da je bilo izuzetnog romana, glasanje bi bilo drugačije. Žiri je radio odgovorno i demokratski, a moglo se primetiti da su mnogi romani bili nelektorisani. Ilić je ocenio da prošlogodišnja produkcija nije bila najbolja, ali ne i rđava. I po mišljenju Šukala, ponuda je bila osrednja. Lompar je istakao da je nagrađena knjiga porodični roman, ali da autor toj temi nije pristupio na konvencionalan već na moderan način.
- Roman „Glasovi u vetru“ taložio se punih 30 godina, a onda je pre dve godine sam sebe počeo da piše, da stvara svoje junake i svoj ritam. Tako je nastala priča o porodici ali i o našem jeziku, ko smo i šta smo. Svog junaka vratila sam u zemlju da se bavi najbitnijim stvarima, decom, jezikom i lečenjem - rekla je vidno zadovoljna Grozdana Olujić. - Imala sam duge pauze u pisanju, baveći se prevođenjem i bajkama i nisam od onih pisaca koji lako i brzo pišu, dodala je slavodobitnica i zaključila: „Najviše se radujem čitaocima jer oni određuju sudbinu knjige.“
Nagrada, čiji je novčani deo 10.000 evra, a dodeljuje se pod pokroviteljstvom Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, biće uručena na svečanosti u Narodnom pozorištu 22. januara.

HVALjENA I OSPORAVANA
PRVI roman Grozdane Olujić o mladima i za mlade „Izlet u nebo“ (1957) doživeo je i uspeh i osporavanja. Preveden je na 28 jezika, izvođen na pozorišnoj sceni, a po njemu je snimljen i film „Čudna devojka“. I sledeći, „Glasam za ljubav“, „Ne budi zaspale pse“ i „Divlje seme“, nailazili su na velike pohvale ali i kritike jer su otvarali teme koje su za ono vreme bile previše osetljive. Veliki uspeh postigla je i kao bajkopisac.