Dunja Kusturica: Dižemo filmski bunt

Oni najtalentovaniji i najsrećniji među stotinama mladih filmskih stvaralaca iz celog sveta, stići će 13. januara u Mećavnik. Njihovi kratki filmovi našli su se u takmičarskom programu trećeg "Kustendorfa".
Selektor festivala Dunja Kusturica (23), posle nekoliko stotina odgledanih ostvarenja, otkriva za "Novosti" da se na svim meridijanima cela jedna generacija bavi najtežim temama, a ključ odabira bio je njihov autorski bunt.
- Imamo filmsku, kreativnu pobunu mladih koji pitaju zašto je nemoguća ljubav muslimanke i Jevrejina, koji je lek za zapadnjačko otuđenje i samoću, može li planeta preživeti zagađenje... Retki među njima daju i odgovore, oni bez kompromisa idu do kraja - objašnjava Dunja. - Uostalom, Džoni Dep će biti specijalni gost festivala, ima li većeg filmskog buntovnika?
Dunja Kusturica, mladi dramaturg i student generacije na beogradskoj Akademiji umetnosti u klasi Siniše Kovačevića i Milene Marković, jedan je od najvećih "krivaca" za veliki uspeh i magiju "Kustendorfa".
Ona, međutim, nije tipičan predstavnik mlade generacije u Srbiji: po svetu putuje i seli se, otkako zna za sebe. Rođena u Sarajevu, 15. septembra 1986. usred srećnih osamdesetih, u rodnom gradu živela je samo tri godine. Usledila je selidba prvo u Njujork, pa na krajnji zapad SAD, u Arizonu. Detinjstvo, punih 11 godina, obeležilo je odrastanje u Francuskoj, u Normandiji, a zatim u Parizu.
- U Francuskoj birala sam ruske pisce za lektiru, a jednom prilikom profesorka je pitala: zašto Puškin, zašto baš ruski autor? U meni se tada prvi put javio "srpski izum" inat. Da sam sada u prilici da profesorki odgovorim na pitanje "zašto Rusi", iako nisam duboko religiozna, rekla bih: zbog slatkog pravoslavlja! Zbog posebne topline, atmosfere i estetike koju nosi... - kaže Dunja.
Inat i slatko pravoslavlje učinili su da među Dunjinim omiljenim piscima posebno mesto imaju Dostojevski, Bulgakov i Gazdanov.
- Trenutno čitam knjigu "Generacija P" Viktora Peljevina. Volim filmove Kalatozova, Mihalkova, ali i Felinija, Bergmana i mnogobrojnih drugih autora. Dakle, nisu sve sami Rusi - kaže kroz osmeh ćerka proslavljenog reditelja. - Emir sa putovanja uvek donosi gomilu filmova, moj život je od početka uronjen u ovu umetnost. Imala sam privilegiju uzbudljivog odrastanja gledajući velike umetnike na delu tokom snimanja, kao i privilegiju da se sa njima družim.
Istu priliku danas dobijaju i mladi autori u magičnom, udaljenom Mećavniku. Učestvuju u korisnim radionicama, ranije u društvu Nikite Mihalkova i Džima Džarmuša, a za nekoliko dana učiće od Džonija Depa...
- Veliki umetnici s neverovatnim iskustvima iza sebe, mnogima izgledaju kao planine koje su se daleko pomerile sve do Mećavnika, samo zbog ovih mladih autora. Ali, malo je stvari koje mogu zadiviti moju generaciju. Mnogi mladi umetnici širom sveta dobrano su blazirani! U Mećavniku se oslobađaju, otkrivaju i mere sebe, družeći se sa velikanima - dodaje Dunja.
Za dugometražne festivalske programe "Retrospektiva velikana", "Savremene tendencije" i "Evergrin", otac i ćerka angažovani su na zajedničkom poslu gledanja i odabira filmova. Dunja tvrdi, da kao i u porodici Kusturica, na poslu svako ima pravo da vodi "glavnu reč".
- Ja znam: očevi saveti i kritike uvek su objektivni, prijateljski. I neophodni. Mesta za moju razmaženost i bahatost nema, mada poneko sigurno misli "lako je njoj, ona je Kusturičina ćerka". Pred takvima se povlačim, okrećem im leđa - otkriva Dunja.

STAN U GRADU SVETLOSTI
- NAJDRAŽI mi je stan, naše potkrovlje u Parizu, tamo sebe osećam, to je pozornica mog odrastanja. Tu se iz sećanja izdvajaju svetli, lepi trenuci. Sve drugo je novo, pa i porodična sadašnjost Emira, Maje, Stribora i Dunje Kusturice, ovde u Mećavniku. To mesto intenzivno živi, uvlači se pod kožu - objašnjava Dunja.