Uspomene u loncu

DA se krajem devedesetih godina nije pojavio veb-sajt “Leksikon YU mitologije”, nekadašnji novinar Dejan Novačić, koji već duže vreme živi u Irskoj, verovatno ne bi zaplovio književnim vodama. Taj veb-sajt, osnovan na inicijativu Dubravke Ugrišić, da bi se podelile uspomene na SFRJ, podstakao ga je da piše. Sećanja na eks-Jugoslaviju su navirala i odlučio je da napiše svojevrstan turistički vodič, pod nazivom “SFRJ za ponavljače”.
Ova urnebesna knjiga o jednoj neverovatnoj zemlji koja je nestala za kratko vreme doživela je deset izdanja. I u novoj, “Emigrantskom kuvaru”, objavljenom u “Stilosu”, nastavio je uz dozu nostalgije i humora da evocira uspomene.
- Ovaj kuvar sadrži recepte jela koja mi emigranti pokušavamo tamo da skuvamo sećajući se onoga što smo jeli kod kuće - kaže Novačić, u razgovoru za “Novosti”. - Često nemamo sastojke, pa moramo da improvizujemo. Pravimo kajmak tako što pomešamo pavlaku sa fetom.
Kao i svaki kuvar, knjiga je podeljena na recepte za doručak, ručak, užinu i večeru, uz dodatak menija za gozbe i bankete. Svaki recept prati anegdota u vezi sa poznatom ličnošću koja je nešto značila u bivšoj državi.
- Neke anegdote su istinite, a neke sam izmislio. Poznati intelektualac, disident i čovek sa dugogodišnjim emigrantskim iskustvom Mihailo Mihailov bio je veoma ljubazan da podeli sa mnom šta je jeo dok je bio na robiji. Recept za riblju čorbu “fantom slobode” je sam napisao. Međutim, to kako je kuvao u zatvoru i kako je kuckajući šifrovane signale kroz zid razmenjivao recepte sa Milovanom Đilasom, plod je moje mašte.
Na osnovu Novačićevih recepata može se zaključiti da su u Jugoslaviji i radnici, i seljaci, i intelektualci jeli jaku i kaloričnu hranu. Na njegovom meniju nalazi se sportski doručak, koji sadrži kafu i cigarete!?
Novačić piše zašto je svinjska glava odigrala presudnu ulogu u sukobu modernista i pristalica socijalističkog realizma i zašto je tvorac Džejms Džojs od Dablina jedino više mrzeo - Pulu. Nezaobilazni junaci Novačićevih priča su predsednik Josip Broz i Džemal Bijedić. U knjizi se može pročitati kako je Bijedić morao na silu da jede žgance (kačamak), koje je Tito obožavao. Novačić govori i o tajnim porodičnim receptima iz političke kuhinje klana Pozderaca i bratstva Dizdarevića.
Likovi koji predstavljaju autorovu čitalačku biografiju, poput književnika Milana Kundere, Miroslava Krleže i Danila Kiša, takođe su našli svoj prostor u “Emigrantskom kuvaru”.
- Kiš je imao dugogodišnje emigrantsko iskustvo, a ja, pošto živim u Irskoj, razmišljao sam šta bi mogao da radi da je tamo. Napisao sam priču kako je došao u Dablin u potrazi za građom za “Grobnicu za Borisa Davidoviča”. Kao i svi turisti, čim se raspakovao, krenuo je da obilazi pabove. Tamo je jeo dupli gulaš iz njegove druge knjige “Čas anatomije”.
Novačić u Dablinu radi kao službenik na jednom tamošnjem koledžu. Upravo je pokrenuo agenciju za pisanje po porudžbini. Na veb-sajtu “Otpisani.com” uveo je i čitanje po porudžbini:
- Zamislili smo da ukoliko neko nema vremena i volje da pročita neku knjigu, učinićemo to za njega i prepričati je u deset rečenica.

AFRODIZIJAK
NAJEFIKSANIJI jugoslovenski afrodizijak zove se “beli luk” - tvrdi Novačić.
- Uoči ljubavnog susreta dovoljno je sažvakati dva tri čena pa da te partnerka nikad ne zaboravi - piše u kuvaru. - Neće te zaboraviti ni ako je prethodno izvedeš u kafanu, naručiš bele bubrege i posle joj objasniš o čemu se zapravo radi.

KAFA I CIGARETE
- JUGOSLOVENSKA deca nisu smela da piju kafu da im od nje ne bi porasle uši i izrasli repovi. Smela su samo da umoče prst u soc, i to jednom - piše Novačić. - Što se pušenja tiče, ni to im nisu dozvoljavali, osim kod kuće. Pošto u ono vreme naučnici još nisu bili otkrili pasivno pušenje, verovalo se da deca kašlju od promaje, a ne od cigareta (“zatvaraj prozor, mali opet ripa ko magarac!”). Kasnije su deca porasla, pa su i sama počela da puše cigarete i piju kafu, i to od ranog jutra.