Preminuo pesnik Dragomir Brajković
29. 11. 2009. u 15:42
Srpski pesnik Dragomir Brajković (62) preminuo je danas u Urgentnom centru u Beogradu, potvrdila je Tanjugu porodica pesnika
Srpski pesnik Dragomir Brajković (62) preminuo je danas u Urgentnom centru u Beogradu, potvrdila je Tanjugu porodica pesnika.
Brajković, koji je bio i član srpske delegacije na manifestaciji "Dani srpske kulture u Temišvaru", koju predvodi ministar kulture Nebojša Bradić, preminuo je od posledica moždanog udara.
Brajković je rođen 1947. godine u selu Pisana Jela, kraj Bijelog Polja u Crnoj Gori.
Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima su italijanska nagrada Padoeus Amoenus za delo "Krvava svadba u Brzavi", nagrada Dušan Kostić za pesničku knjigu "Starostavnik", nagrada Zmaj Ognjeni Vuk za zbirku pesama "Za vekom zalazeći".
Brajković je napisao i Teslin pojmovnik u čast 150. godišnjice rođenja naučnika Nikole Tesle i priredio dve antologije savremene poezije za decu ( izbor pesama za mlade Branka Chopića).
Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.
svetlana pešić
29.11.2009. 20:36
Sagoreo je pesnik, brzo i pre vremena, kao sveca upljena na oba kraja, ali je zato njegova svetlost bila tako lepa i korisna! Iskreno saucesce !
Нека нам за утеху буду његови стихови:" Тамо где мру други / Ми смо почињали живети / Разлоге животу / И у смрти смо налазили"
"Располагање раскошним клавијатурама песничких поступака и уверење да песнички језик може најпоузданије да нас приближи суштини и закономерностима света у којем смо - то су два битна својства и два истинска стваралачка преимућства Драгомира Брајковића. Овај нас песник, на различите начине и многим примерима, уверава да унутарња, дубинска зрачења поетски употребљеног језика ефикасно разобличавају преваре и подвале којима смо затрпани, разарају привидну надмоћ опсенарства над аутентичношћу, нуде подсмеху осионост ефемерног над непатвореним..." (Из рецензије Чедомира Мирковића књиге "Троглас", 2004.) Искрено и дубоко саучешће породици Брајковић.Имају за понос Човека.
Зашто нас тако рано и изненада остави, брате Драгомире. Да ли те није занела ''света честица душе'' и ''сунчаним лествицама'' понела у хладну свежину Твоје Писане Јеле. Да ли Те не угушише море, сјећања из дјетињства и муке и крв виђена у сну на свадби у Брзави? Можда су те однели необуздани ''Коњи Амира Франца'' на ''Повратку у Црну Гору'' да се још једном вратиш у ''Детињство сећања вредно''. Можда Те пут небески одведе на путовање у ујчевину, у камена Ровца, да успут видиш и Сињајвину, Бјеласицу и наше Бијело Поље и присетиш се путешествија ''од газдарице до газдарице'' - од Медановића до Љешнице у оно доба када први одлазак из родитељског дома ''Ђаци Ковренци'' доживљавају своје прве ''самоће и море''. Остаћеш славан ништа мање него велики Овидије коме си се обратио следећим стихом: ''Пролазе нам сунчана пролећа Мој далеки тужни Овидије'' Хвала Ти за велико и непролазно дело које си нам оставио. Нека Ти је вечна слава и хвала. Моје искрено саучешће твојој породици.
Brajković je veliki prijatelj šidske kulturne javnosti.Prvi je održao besedu na grobu Blagoja Jastrebića u Vašici i bio je stalni učesnik Jastrebićevih susreta koji se do današnjih dana održavaju u šidu i vašici.Jedan je od priređivača/uz Savu Dautovića/Izabranih dela Blagoja Jastrebića,a ta je knjiga promovisana 30.septembra u Šidu,kada smo se poslednji put i susreli sa Brajkovićem.Šidski pisci okupljeni oko Književnog kluba Filip Višnjić upućuju saučešće Brajkovićevoj porodici i iskreno žale za gubitkom jednog od najvećih srpskih pesnika.
Komentari (7)