U JEDNOM od najznačajnijih ateljea primenjene umetnosti u Beogradu, ispod Pančevačkog mosta, već nekoliko meseci desetine mladih umetnika, pod rukovodstvom Miroslava Lazovića, profesora Fakulteta primenjenih umetnosti radi ogroman mozaik za novosagrađeni vizitorski centar na lokalitetu Viminacijum.
Na dekorativnom mozaiku površine, čak, sto kvadratnih metara biće predstavljeno zvezdano nebo. Mozaik, po ugledu na čuvene iz Ravene je plafon kripte za zdanje nazvano Domus Hostiliana Scientiarum, sagrađeno poput rimske tvrđave. Zamišljeno je da ispod tog naučnog, istraživačkog, edukativnog i turističkog centra bude veliki muzejski prostor od oko hiljadu kvadrata, sa velikim dvoranama visine preko šest metara. To će biti mesto budućeg muzeja arheološkog lokaliteta Viminacijum.
- Izrada ovog mozaika za mene je veliki izazov, pre svega zato što je za Viminacijum i što je velika površina - kaže Lazović. - Takođe, pokušao sam da pokažem da i kod nas može da se oformi tim, koji je sposoban da realizuje velike i zahtevne zadatke. Timski rad na velikim projektima je uobičajen u inostranstvu. Oslikavanje nekog objekta mora da bude u skladu sa njegovom namenom i arhitekturom. Umetnik mora da se prilagodi objektu, ali i da unese vlastiti likovni izraz. Kod mozaika treba da postoje jaki tokovi linija, jer taj prostor između kockica čini sliku življom.
Kao profesor zidnog slikarstva, Lazović je izveo generacije studenata, a ima i privatnu školu „Laza“, zahvaljujući kojoj je veliki broj polaznika uspeo da upiše Akademiju. Jedan je od prvih profesora, koji je studente počeo da upoznaje sa crkvenim slikarstvom. I sam je svoje umeće ugradio u mnogobrojne pravoslavne hramove u Srbiji, Nemačkoj, Bosni i Hercegovini. Za to ga je sinod SPC odlikovao „ordenom Svetog Save drugog stepena“.
- Smatram da naše crkve i manastire treba da ikonopišu školovani ljudi, a ne amateri ili priučeni slikari koji narušavaju njihovu lepotu. Siguran sam da su studenti sa Akademije primenjenih umetnosti sposobini da se sami bave crkvenim slikarstvom. Čim uđem u crkvu, vidim da li ju je oslikao akademski slikar ili ne. To se zapaža po proporciji tela, prepunjenim kompozicijama, crnom bojom oivičenim figurama, jer se amateri koriste trikovima da bi prikrili svoje neznanje. Mislim da se i sveštena lica previše upliću u samo dekorisanje i oslikavanje crkava. Svaka eparhija radi sama za sebe, dele se poslovi bez komisije, a rezultat je, najčešće, više nego štetan po sam objekat na kome se radi.
Pre izvesnog vremena Lazović je oslikao crkvu Svetog Save u Dizeldorfu. Nemcima se veoma dopalo to što radi, pa su ga angažovali da bude jedan od trojice umetnika koji će oslikati fasade u Esenu.
- Na Zapadu prave vrednosti isplivaju. Bitno je pokazati se na delu i, to je najbolja preporuka.
Inače, zahvaljujući Lazovićevim muralima poslednjih godina je umnogome izmenjen izgled grada Kraljeva. Zajedno sa svojim studentima oplemenio je zidove stambenih i poslovnih zgrada u centru grada, osnovnih škola, objekte na Goču, igrališta...

VRATIO BOŽU ILIĆA
LAZOVIĆ je zajedno sa svojim studentima vratio u život mozaik Bože Ilića, u njegovom rodnom selu Žitni Potok, nadomak Prokuplja, koji je zbog svoje poetike propao u vreme komunističkog režima. On ističe da bi to mogao da bude primer da se mnoga dela, koja su stradala na sličan način, povrate i pokažu javnosti.