NA 55. filmskom festivalu u Taormini, jedan od članova međunarodnog žirija bio je i renomirani francuski reditelj Loran Kante, dobitnik „Zlatne palme“ u Kanu za film „Između zidova“.
U pauzi rada žirija, kome se sa ozbiljnošću i entuzijazmom posvetio Kante, sedeći na terasi poznatog hotela „Timeo“, koji se nalazi pod velelepnim Grčkim teatrom, najlepšom otvorenom scenom na svetu, uz prekrasan pogled na vulkan Etnu i zaliv Jonskog mora, razgovorali smo sa Kanteom o iznenađenju koje je za celu svetsku javnost predstavljalo kansko priznanje filmu „Između zidova“.
- To je bilo veliko, ali prijatno iznenađenje i za mene lično - kaže Kante. - Film smo završili neposredno pred Kanski festival, posle godine napornog rada sa decom. Osećali smo da smo dobro radili, ali nismo bili uvereni da li je film dobar, ili ne. Nismo znali ni kako će ga stranci shvatiti, zbog tematike, finesa jezika i energije dijaloga. U Kan smo došli u poslednji trenutak, kao treći francuski film u konkurenciji, koji nije bio ranije predviđen da bude u takmičarskom programu, prikazani smo kao poslednji film čitavog programa - bili smo, dakle, po svemu autsajderi. Kako je film imao termin prikazivanja na kraju, svesni da su mnogi prisutni iz sveta industrije već u fazi odlaženja, prikazali smo ga na nekoliko projekcija na „tržištu“ već na početku, posle kojih smo stekli utisak da smo napravili dobar film.
* Obeležen radostima i dramom u školskoj učionici, vaš film ima univerzalno značenje i provokativno postavlja ozbiljna pitanja o čitavom školskom sistemu u Francuskoj.
- Film je pokrenuo veliku raspravu. Naročito su učitelji bili uznemireni. Oni su često, i ranije, bili predmet kritike, tako da su osetili potrebu da se zaštite. Bili su uplašeni filmom, iako ga mnogi nisu ni videli, a nisu voleli ni knjigu Fransoa Begodoa po kojoj je film snimljen. Ipak, film nije pokrenuo čitavu debatu o školskom sistemu, mada je bio u centru pažnje, jer su te polemike u javnosti postojale odranije, ali je inicirao da ljudi govore javno o školama i mladima u odrastanju. Otvorena je javna polemika o mestu koje u francuskom društvu imaju mladi, pogotovo ako su emigranti.
* Mnogi smatraju, da na kraju film pokazuje pedagoški krah, jer đaci tvrde da u školi nisu ništa naučili, i da su sva znanja „pokupili“ izvan učionice?
- Nije reč u filmu samo o krahu. On pokazuje da su ova deca spremna da misle, da shvataju stvari, čak i kada im nije lično prijatno. Oni su izuzetno pametni kada raspravljaju sa svojim učiteljem. Nadam se da ovu energiju treba da razvija škola, jer je to njena osnovna misija, važnija od prostog učenja lingvističkih pravila. Škola treba da stvara kritičko mišljenje kako odrasti i postati građanin. Neki učitelji se trude da to urade, drugi misle da je to opasno. Upravo o tome govori i knjiga, a ne o tome „koliko je okrutan đački svet i koliko su učitelji bespomoćni“, zbog čega su mnogi od prosvetnih radnika imali negativan odnos prema filmu.
* U vašem filmu škola je prikazana i kao „mašina za razdvajanje“?
- Škola je mesto na kojem se mnogi mladi ljudi postepeno integrišu u društvo, a ima situacija da su mnogi izbačeni iz škole. Mnoga deca ne znaju šta rade zapravo u školi, a ni učitelji nisu ponosni na ono što čine, svesni da će neki od njihovih đaka teško pronaći svoje mesto u zajednici.
* Dokumentaristički pristup određenom problemu oko koga stvarate priču je postupak koji ste koristili i u filmovima, poput „Ljudski resursi“ i „Time out“?
- Postoje sličnosti, ali sam tek u ovom filmu pronašao ono što me zanima - otvoren scenario koji se može razvijati, rad sa tri kamere koje se komplementarno dopunjuju. Još nisam razmišljao šta će biti moj sledeći projekat, možda bih bio zainteresovan da radim neki film iz epohe, nešto sasvim drugačije, ali sigurno, uz upotrebu ove metode, koja mi leži.
* Da li vam je „Zlatna palma“ otvorila neku novu perspektivu u budućem radu ?
- Nisam o tome ozbiljnije razmišljao, ali se nadam da ću do produkcije narednog filma lakše doći i da neću morati da dokazujem metode svog rada. Biću slobodniji u radu. To je jedina stvarna promena, jer se ja lično nisam promenio.

KARAKTERI
* VAŠ film je zanimljiv po nizu upečatljivih likova.
- Kada pravim filmove uvek sam koncentrisan na karaktere.Radeći sa glumcima, stvaram karaktere sa njima. Srećan sam da ljudi koji gledaju film prepoznaju pojedinačne ličnosti, uprkos tome što je sam film usmeren ka grupi. Počeo sam od anarhične grupe ne znajući šta će se izroditi među njima, da li će neko postati ličnost i kako će se ona razvijati, tako sam stvarao čitav film.

OGORČENJE
* „IZA zidova“ je izazvao i širu političku debatu o etničkoj „topionici“, ljudi različitog porekla, u francuskim školama?
- Ceo svet je postao dosta mešovit. Ako ova deca osećaju da nisu dobrodošla u naše društvo, čak i kada su rođena u Francuskoj, ako ih niko ne sluša, naravno da će biti ogorčena.Neredi koje smo imali po periferijama Pariza izraz su tog nepoverenja.