REČI bivše Kišove supruge Mirjane Miočinović, u okviru nedavno održane tribine Kulturnog centra Beograda o čuvanju kulturne baštine, o neverovatnom i nerešenom slučaju nestanka knjiga iz legata ovog pisca u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, od pre šest godina, zbunile su javnost.
Zaključak može biti samo da krađa knjiga kod nas, pa makar i iz posebne biblioteke SANU, izgleda nije baš zabrinjavajuća stvar, jer policija, razume se, ima uvek preča posla.
U zgradi SANU u Knez Mihailovoj 35 nalazi se 37 legata - ličnih biblioteka značajnih ličnosti iz oblasti nauke, umetnosti, javnog života, kulture... Njima pripada i oko 2.500 knjiga Danila Kiša, koje je, posle piščeve smrti, dobila Akademija, 1994. godine. Uz knjige, čuvaju se i dragoceni i prepoznatljivi piščevi predmeti: radni sto, menora, peščanik, mali model šivaće mašine, pernica, pisaća mašina, mala drvena skulptura koju je Kiš izdeljao 1960. u Herceg Novom u časovima „očajanja i dokolice“...
I pored velike pažnje, zaključavanja prostorija i strogih pravila - jer knjige iz vrednih legata kroz vrata Biblioteke ne može da iznese ni predsednik Akademije - utvrđeno je da su 2003. godine nestale čak 73 knjige iz lične Kišove biblioteke. Iako je odmah bilo jasno da je krivac morao da bude iz redova zaposlenih, a sumnja pala na jednu osobu koja je radila u biblioteci, čije ime u cilju istrage u SANU ne žele da navode, policija ovaj slučaj i dalje vodi kao nerešen! Krivična prijava čami u OUP Stari grad.
Prema rečima zamenika direktora biblioteke SANU Milke Zečević, ova ustanova očekuje i pomoć medija da bi se policija konačno angažovala da nešto uradi.
- Budući da su nestale knjige bile bez marginalija, bez Kišovih beleški, njegovog ličnog pečata, u dogovoru sa gospođom Miočinović 2006. godine, kupili smo oko 60 istih izdanja nestalih knjiga, s tim što je precizno zabeleženo da to nisu originali. Očekujemo da nam se knjige vrate - rekla nam je zamenica direktora biblioteke SANU.
Ova priča o tužnoj kulturnoj stvarnosti, istovremeno skreće pažnju i na neprocenjivu vrednost legata koji se, ipak, pažljivo čuvaju, pod krovom zgrade Akedemije.
Biser svetskog sjaja je legat Marka Ristića, koji čini između deset i jedanaest hiljada knjiga.
- Ova biblioteka, uz legate Vaska Pope i Milana Dedinca, zamišljena je kao centar za nadrealističke studije. Koliko je to značajna i cenjena biblioteka u evropskim razmerama, pokazuje i to što su mladi ljudi koji spremaju doktorat iz nadrealističkih studija već u nekoliko navrata dolazili sa Sorbone da se ovde bave proučavanjem nadrealizma, upravo zbog izvora materijala. U Ristićevoj biblioteci imamo vrlo retka izdanja, zatim knjige sa posvetom Pikasa, Sartra, Lorke, Bretona... Aukcijska kuća „Abrams“, iz Holandije, zaostavštinu Marka Ristića procenila je na 50 miliona dolara. Tu zaostavštinu, osim knjiga, čine i arhivarije u arhivu SANU i slike u Muzeju savremene umetnosti - rekla nam je Milka Zečević.
Ristićev legat vlasništvo je Skupštine grada Beograda, koja Akademiji svake godine daje 300.000 dinara za koričenje knjiga iz ovog legata.

MILANKOVIĆ
BIBLIOTEKA legat Milutina Milankovića u SANU nije velika, ali je izuzetno vredna. O posebnom poštovanju koji svetski naučnici imaju prema Milankoviću, naša sagovornica kaže:
- On je daleko poznatiji i priznatiji naučnik u svetu nego kod nas. Pre tri-četiri godine SANU je priredio veliki međunarodni kongres o njemu. Učesnici su obišli njegov kabinet, a kada sam izvadila njegov čuveni „Kanon osunčavanja“, izdanje iz 1941. godine, gosti iz Japana i Engleske su me pitali: „Da li smemo da pipnemo tu knjigu?“