U ljubavi je spas

USAMLjENI mislilac koji smatra da je ljubav, ipak, glavna vrlina ljudskog bića, ruski filozof, kulturolog i pisac Mihail Naumovič Epštejn, gost je Beograda i izdavačke kuće „Konras“. Našoj publici predstavio je knjigu eseja latinskog naziva „Sola amore“, u prevodu na srpski - „Ljubavlju samo“.
Ime knjige, po Epštejnovim rečima, parafraza je čuvene teološke formule „sola fide“ („verom samo“), koja upućuje da je samo u veri spas. Naš sagovornik tvrdi drugačije.
- Ljubav je navažnija. Ona će preživeti sva stanja, čak i kad zamru vera i nada, jer Bog je ljubav. U ovoj knjizi naglašavam centralno značenje ljubavi i njeno ključno mesto u ljudskom biću.
*Da ne bude zabune: ovo nije teološka knjiga, već knjiga o ljubavi?- Tačno. Na nesreću, ljubav je, čini se, prohujala, nestala sasvim iz filozofije, slikarstva, estetike... Ljudi pričaju o pravdi, jednakosti, miru, a ljubav se retko pominje. Svaka epoha u istoriji čovečanstva stvarala je svoj jezik ljubavi. Druga polovina 20. i početak 21. vek omanuli su u tome. Mislim da je većina naših sadašnjih problema nastala iz toga što nismo stvorili svoj način da pričamo o ljubavi. Mislimo bez ljubavi. Jedina važna knjiga o ljubavi koje mogu da se setim jeste „Fragmenti ljubavnog diskursa“ Rolana Barta. Čak ni kod velikih postmodernističkih mislilaca iz Francuske, koja je tradicionalno zemlja kulture ljubavi i eroticizma, nema govora o njoj.
*Opet, seks je jedna od ključnih tema našeg doba?- Postoji seksologija, ali kao da niko nije svestan da postoji erotologija - disciplina o ljubavi, koja se razlikuje od seksa. Seksologija je nastala iz medicine, iz biologije, i u početku se bavila devijacijama i frustracijama u normalnim odnosima. Opsesija seksom i seksologijom, koja je zastupljena u savremenom diskursu, medicinskog je porekla. Erotologiju nalazimo u drevnoj Grčkoj, Indiji, Persiji... Misli se pogrešno da je erotologija stvar prošlosti, da je lažna nauka u poređenju sa seksologijom. Nije. To su različite nauke. Savremeni mislioci greše.
*U čemu je suštinska razlika između ove dve discipline?- Seks je prirodan produžetak ljubavi, ali zapravo je samo fetišizam ljudskog tela. Kao što je stopalo deo tela, pa imamo fetišiste stopala, telo je, takođe, samo deo ljudskog bića. Može se tako reći da je seks devijacija. S druge strane, erotologija se bavi žudnjom, inspiracijom, patnjom, nežnošću, lepotom, svim pozitivnim aspektima ljubavnog osećanja. I o tome je moja knjiga - o erosu, ne o seksu.
*Da se vratimo nadi. Koliko je ima današnji čovek?
- Ljudi ne mogu da prežive bez nade. I u najkritičnijim situacijama je imaju. Danas aktuelna kriza zapravo naglašava ljudsku sposobnost nadanja.
*Slažete li se da nas tehnologija vodi u ćorsokak?
- Ne. Verujem da će 21. vek biti period razvitka ljudskih moći i ljudske duhovnosti. Nasuprot verovanju većine ljudi da će ovo biti vek tehnologije koja će ubiti duhovnost. Tehnologija nije u neprijateljstvu sa ljudskošću, ona je izraz naše imaginacije. Posebno savremena tehnologija, koja nije kao ona iz 19. i 20. veka. Današnja tehnologija je intelektualna, i po svojoj prirodi jeste duhovna. Pomaže da ljudi razmenjuju ideje, da stvaraju virtuelni svet, svet naše mašte. Svedoci smo potpuno novog aspekta tehnologije.
*Koje će mesto imati religija u budućnosti?
- Religija ima veliku budućnost. Verujem, suprotno mišljenju novog naučnog ateizma, da savremena nauka i tehnologija pružaju više dokaza o postojanju Boga nego o njegovom odsustvu.Tehnologija daje mnogo više argumenata religioznom umu nego ranije. Našim savremenicima lakše je da shvate kako Bog „funkcioniše“ nego što je to bilo ljudima iz prošlosti. Za njih je bilo čudesno kako Bog sve zna i može. Sada, u eri kompjutera i veštačke inteligencije, mi lako razumemo kako naše misli mogu biti reprodukovane, više smo upućeni u to šta su božanske moći, jer smo mnogo moćniji nego što smo bili. Mi smo kao mali bogovi.

PROFESOR
EPŠTEJN je rođen 1950. u Moskvi. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta. Bio je osnivač i rukovodilac interdisciplinarnih udruženja humanističke inteligencije u Moskvi. Od 1990. godine živi i radi u SAD, kao profesor teorije kulture i ruske književnosti na Univerzitetu Emori. Član je ruskog PEN kluba i Akademije ruske savremene književnosti. Njegove knjige „Esej“, „Postmodernizam“, „Ruska kultura na raskršću“ i „Blud rada“ objavljene su na srpskom jeziku.

NOSTALGIJA
MNOGI ljudi u Rusiji osećaju nostalgiju prema vremenu Sovjetskog Saveza, ali mnogi od njih nisu živeli u tom vremenu. Za njihove dede i babe sovjetska prošlost bila je dragocena, ali ne politički, društveno i kulturno, nego zato što je to bilo vreme njihove mladosti. Mladost je uvek objekat nostalgije. Objektivno, sovjetska kultura i književnost bili su jadni u odnosu na ono što je nastalo pred kraj SSSR i u postsovjetsko vreme - kaže Epštejn.