ZBOG jedne jedine rečenice iz šeste knjige "Piščevih zapisa 1990-2000." Dobrice Ćosića, koju je pod imenom "Vreme zmija" objavio "Službeni glasnik", Biljana Kovačević-Vučo i Sonja Biserko podnele su krivičnu prijavu. Prva u ime Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, druga ispred Helsinškog odbora, a zbog, kako se navodi "izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti".
Ovaj nesvakidašnji potez otvorio je ponovo Pandorinu kutiju naših deoba i ostrašćenih razlika, netrpeljivosti i svrstavanja, pri čemu pojedinci i neki mediji na jeftin način love tiraže i političke poene. Ponovo je pokrenuto pitanje ličnih i stvaralačkih sloboda. Knjige se šalju na sud, umesto pred sud čitalaca.
Saopštenjem za javnost oglasili su se iz "Službenog glasnika" urednik Gojko Tešić i direktor Slobodan Gavrilović:
- Bezrezervno stojimo iza čina objavljivanja "Vremena zmija" Dobrice Ćosića. Sigurni smo da u toj knjizi nema potpirivanja nikakve mržnje. U njoj pisac, naprotiv, traga za pravednim rešenjem kosovskog problema i uspeva da ga ponudi. Urednici imaju potpunu podršku izdavača, koji takođe, moralno i u svakom drugom smislu podržava i svog autora.
Jedan od naših najuglednijih filozofa Svetozar Stojanović, kaže:
- Čudi me od dve dame da one podnesu tužbu, kada je poznato da baš one tvrde da su Srbi kolektivni krivci kao nacija. Ako takvi izgredi nisu širenje mržnje, ja ne znam šta je to. Ako se pogleda tekst, Ćosić ne govori o albanskoj naciji nego o jednom delu Albanaca koji su takvi kakvim ih je on opisao.
U knjizi "Vreme zmija" Ćosić, smatra kritičar Dragoljub Stojadinović, iz noći u noć beleži ono što se zbiva tokom bombardovanja, što neposredno vidi, što se o tome može čuti, o čemu mu novine i prijatelji javljaju...
- Ali ono dominantno, čime ti Zapisi bivaju obeleženi na svim stranicama jeste piščeva muka, drama njegove svesti, osećaj mučnine, straha, apokaliptičnih vizija pred tom nečuvenom silom koja se stuštila na naš narod - kaže Stojadinović. - To nisu tekstovi u kojima se sudi, to su tekstovi u kojima se pretežno pati. Pisac se postavio pred ogledalo i opisuje sebe kao junaka sopstvenog dela. I kad Biljana Kovačević-Vučo istrže i na svoj način aranžira jednu jedinu rečenicu iz ove knjige i podiže optužbu protivu velikog pisca, ona ne samo što zanemaruje kontekst cele ove knjige, povezanost bola i zebnje, straha i crnih slutnji u njoj, ona previđa duh ovog teksta, njegovu celovitost, pa i "višeznačnost" književnih iskaza u kojima vlada duh celine i ništa nije samo, ni izolovano nego sve jedno iz drugog proističe i jedno u drugo uvire.
Napominjući da su napadi na Ćosića postali odavno potpuno istrošeni kliše, Jagoš Đuretić dugogodišnji izdvavač sada direktor "Albatrosa plus", ističe:
- Čovek koji je bezbroj puta tražio da se tačno ukaže makar na jednu rečenicu koja opravdava tvrdnju da je on zaista istinski nosilac tog "neotklonjivog" srpskog nacionalizma i neukrotivi širitelj "govora mržnje", dočekao je nakon decenijskog "lova" da se izvuče iz konteksta i pronađe ta rečenica, te da se s njom hitro potrči na sud kako bi se požar mržnje koju ona izaziva među narodima blagovremeno ugasio.
Inkriminisani tekst Dobrice Ćosića, Đuretić je razumeo kao njegovu prigodnu reakciju na nespornu jednostranost novih gospodara sveta i reditelja prilika na Balkanu, u kojoj se srpskom narodu, nanosi velika nepravda, bez obzira što taj narod nije bez značajne krivice u zlu koji se na ovim prostorima dogodio.
- U toj reakciji Ćosić poredi civilizacijski nivo i različiti civilizacijski doprinos pojedinih naroda na Balkanu, koji gospodarima sveta uopšte nije važan, kada su u pitanju njihovi nacionalni i strateški interesi - nastavlja Đuretić. - U tom ogorčenju je očigledno nastala ta inkriminisana rečenica. Pokretačima halabuke nije bilo dovoljno da sa tom rečenicom pokušaju da javno polemišu u okviru prava na slobodu javnog govora, jer presuda treba da krivicu definitivno ovekoveči i kruniše višedecenijske napore da se dokaže nešto što se nije moglo dokazati i da đavo doista postane definitivno crn.

AKADEMIK DOBRICA ĆOSIĆ, ZA ”VEČERNJE NOVOSTI”, O IZREČENIM OPTUŽBAMA
ISPUNIO SAM SVOJU SUDBINU


DVE dame u ulozi političke posluge inostranih kancelarija, izvele su čitalački podvig: u sedam mojih knjiga u kojima sam pisao o albansko-srpskim odnosima i rešenju kosovske krize, pronašle su jednu rečenicu u kojoj, po njihovom mišljenju, širim rasnu, međunacionalnu i versku mržnju prema albanskom narodu i čudim se zašto su Amerika i Evropska unija stale na stranu jednog balkanskog tribalnog (plemenskog) društva u njegovoj velikoalbanskoj i genocidnoj agresiji protiv Srba koje smatram najdemokratskijim, najslobodarskijim i najprosvećenijim narodom na Balkanu.
Očekivao sam patriotski napad za veleizdaju zato što predlažem teritorijano razgraničenje na kompromisu istorijskog i etničkog prava priznajući albanskom narodu pravo na nacionalno i državno ujedinjenje - ljudsko i kolektivno pravo koje je, koliko mi je poznato, u međunarodnom kodeksu ljudskih prava.
Međutim, loše čitateljke sasvim nekompetentno, ali tendenciozno udariše na pravo slobode mišljenja i izražavanja za koje sam se ja borio kada je jedna od njih dve radila u obaveštajnoj službi, a druga, možda i bila član Titove partije.
I ja sam ispunio sudbinu: u tridesetak svojih knjiga nisam napisao nijednu rečenicu mržnje ni protiv ratnih neprijatelja srpskog naroda a napisao sam mnogo rečenica pokuda, kritika, uvreda, ljudske nedostojnosti, ruženja srpskog naroda. A moji čitaoci iscrpeše sve te srpske negativnosti, ruženja i zločinstva, ali dve beogradske dame sa tačijevskim senzibilitetom digoše tužbu protiv jednog Srbina koji se 40 godina zalaže za pravedno i trajno rešenje kosovske genocidne agonije.
Molim čitaoce "Večernjih novosti" da mi ne oproste što se hvalim svojim izdajničkim shvatanjima o podeli Kosova i Metohije i predlažem da se problem srpskih manastira na Kosovu i Metohiji reši po atoskom modelu u grčkoj državi.
Sve bitno što mislim o Srbima i Albancima u kosovsko-metohijskoj problematici, ispisao sam u knjizi "Kosovo" koje je priredila Ana Ćosić-Vukić, a objavile "Večernje novosti" (2004. godine).

EMIR KUSTURICA O NAPADIMA NA ĆOSIĆA
"META" SVAKO KO VREDI

AKADEMIKU Dobrici Ćosiću su naši krivolovci namenili odstrel, objašnjava na Mokroj Gori, reditelj Emir Kusturica:
- Njihov cilj nije jedino on, "na meti" su i predsednik Tadić, ministar Jeremić, svi oni koji nikada neće priznati nezavisnost KiM. To je brzo postalo jasno. U ovoj podloj kampanji, učestvuju isti ljudi i mediji, koji za neprijatelje nepogrešivo biraju one, koji su učinili dobro i veliko za našu zemlju.
Kusturica dodaje, da je apsurd napadati Ćosića, i najpoznatijem socijaldemokrati, patrioti, čoveku koji je život posvetio građenju Srbije, pripisivati izmišljena nedela, u nemoći da bilo koga nagovore, kako je priznanje nezavisnosti KiM prihvatljivo.
- Nije prihvatljivo! - kaže Kusturica. (N. J.)

ANKETA

Dobrilo Nenadić
KOMIČNO
MISLIO sam da je vreme ždanovizma davno prošlo, jednom zasvagda, da se sudi knjigama i idejama. To je komično. Pisac ima pravo da kaže šta god, šta misli. Na kraju krajeva, sve to bude i prođe, svi ti procesi traju kratko i ostaju mrlja u istoriji.
Pisac je uvek u pravu, pa makar i ne bio. Poznato je da je pisac Fransoa Vijon bio nekoliko puta osuđivan na smrt, pa postao klasik. Ćosić je klasik srpske književnosti i tačka.     (B. Đ.)

Radovan Beli Marković
KLASIK
NEKA ovo bude iskaz jednog bibliotekara - praktičara. Elem, kada bi se, recimo, sa polica Gradske biblioteke Lajkovac, gde imam čast da svoj hleb zarađujem, uklonile knjige Dobrice Ćosića, kao i knjige o njegovim knjigama, nastala bi vapijuća praznina, u dušama čitalaca pogotovo, a drugi neka kažu: čime bi i kako ispunili prazninu koja bi nastala izopštenjem Ćosićevog dela iz srpske kulture, ili se u glavama pojedinih subjekata srpska kultura i ne uzima u račun...

Svetislav Basara
JUNACI
NE bi trebalo da Ćosić odgovara pošto je i on vođa tribalnog i varvarskog dela Srbije. Udario junak na junaka!

Vladimir Kecmanović
PODELE
ZA tužbu koja je podignuta nisam čuo jer proteklih dana nisam bio u Beogradu. U principu ne mislim da je sud mesto na kom treba ili mogu da se reše sporovi političkih neistomišljenika. Verujem da je to jasno i akterima pomenutog i sličnih sporova i da je njihov motiv propagandne prirode. To samo po sebi ne bi bilo problem kada ne bi dodatno doprinosilo zaoštravanju ionako žestokih podela na ovdašnjoj javnoj sceni i smanjivalo šansu za postizanje neophodnog minimuma tolerancije.

Zoran Ćirić
PROVIDNO

TO je toliko bukvalistički jasan čin koji prosto ne dozvoljava svojom ubitačnom providnošću da se tumači čak ni kao metafora sistema ili pak ovog vremena koje je Srbiju zadesilo. Naprosto, prvoborci jedne revolucije su se namerili na prvoborca jedne druge revolucije, a ni blagi Bog ne zna koja je od te dve revolucije bila gora i krvavija.