VRSNI beogradski operski pevač Goran Dime jedini je tenor u našoj zemlji koji za sobom ima pet godina kontinuirane koncertne karijere. Nakon što se u svojim poznim dvadesetim odlučio za karijeru pevača („Srećom te mi muškarci dugo mutiramo i kasno sazrevamo!“, u šali kaže), započeo je školovanje u Italiji, kod čuvenog tenora Gaetana Bardinija, koji mu je ulio početno samopouzdanje i ljubav prema ovom pozivu. Potonji rad sa našim eminentnim stručnjacima, Biserkom Cvejić i Oliverom Jovanović, koja ga je i izvela na profesionalni put, a i dan-danas je najznačajnija osoba za razvoj njegove karijere, u potpunosti ga je pripremio za blistave uspehe koji su usledili.
Od kada je 2004. započeo profesionalnu karijeru, redovno nastupa u pratnji „svog“ pijaniste Ivana Jovanovića u Beogradu, a još češće u inostranstvu, oduševljavajući publiku sjajnim glasom i bogatim repertoarom, pre svega sjajnim interpretacijama pesama Frančeska Tostija i napolitanskih pesama.
- Odluku, pomalo nesvakidašnju za naše uslove, da se posvetim isključivo koncertnoj karijeri, smatram sasvim prirodnom, budući da sam izraziti individualista, te sam oduvek težio poziciji koja mi pruža određenu slobodu - objašnjava Dime. - Sjajne kritike, koje su naglašavale komercijalnu notu u mom glasu, ubrzo su potvrdile opravdanost te odluke.
Zahvaljujući specifičnosti glasa koja mu je omogućila da može da podmiri i onu „drugu“ publiku, koja ne uživa u klasičnoj muzici, trudi se da mu koncerti uvek budu van standarda - i to ne samo u muzičkom smislu, te da i ljudi koji ne slušaju klasiku mogu da uživaju u njegovim nastupima.
- Uvek tragam za nečim slušanim, što odgovara meni, mom glasu i izrazu, i do kraja razvija i izražava moje kapacitete i sposobnosti, a pri tom odgovara publici. Upravo iz želje da i oni ljudi koji nisu operska publika to postanu. Tako sam i došao do Tostija, čija je muzika zaista baš za moju dušu, moj glas i moju muzikalnost. Svakako da desetine tenora u svetu mnogo bolje od mene pevaju Mocarta ili Vagnera, ali nema ih mnogo koji bolje od mene pevaju Tostija. Publika veoma uživa u Tostiju.
Dime je odlučio da, poput Bočelija, paralelno razvija dve karijere: operskog i pop pevača.
- Moja boja glasa je takva da razvijam i te „komercijalne aspiracije“. Prošle godine sam se susreo sa jednim velikim svetskim pop producentom koji radi isključivo sa tenorima, dakle bavi se pop angažmanima operskih pevača. Inače, tenori su tradicionalno najpopularniji, od Karuza i Del Monaka, do Bočelija, preko „Tri tenora“ i ostalih. Oni su najređi, najomiljeniji, najbolje plaćeni, a neki kažu i - najgluplji među pevačima. Bilo kako bilo, odlučio sam da se uključim u taj projekat i planiram da sledeće godine objavim prvi kompakt-disk u Srbiji sa pop pesmama u izvođenju tenora, dakle školovanog operskog pevača.
Prvi pop nastup Gorana Dime, i prvi njegov nastup na srpskom jeziku, bio je duet sa kafanskim muzičarem Džoom i njegovom grupom „Noćne ptice“, pre pet godina na „Sunčanim skalama“. Tada je dobio i nagradu za najbolji duet za pesmu „Šta ću tebi ja“. Prošle godine je u duetu sa Jelenom iz „Zane“ pevao pesmu „Znaš li šta je ljubav“. Prvi njegov pop singl i najava predstojećeg kompakt-diska je pesma „Ljubavi moja“, čiji su autori Žika i Jelena, dok aranžman potpisuje Aleksandar Filipović.
- Moj poduhvat jeste u tome da dokažem da komercijalno može da bude kvalitetno u umetničkom smislu, i nadam se da će to i druge pevače ohrabriti na sličan korak - kaže Dime.
On je uveren da će posle ovog njegovog „eksperimenta“, odnosno pionirskog pilot-projekta, taj u svetu veoma razvijeni deo muzike zaživeti i kod nas, i da će zauzeti svoje mesto na domaćem estradnom tržištu.
- Ovaj moj ulazak u komercijalne vode je na neki način rezultat višegodišnjeg istraživanja tržišta klasične muzike. Istovremeno, to je i moj pokušaj da ljude navedem da od tenora očekuju samo lepo pevanje - belkanto. Jedini cerebralni uslov koji sam postavio sebi jeste da te pop pesme pevam na isti način na koji pevam i Tostija. Želim, u stvari, da na istom koncertu pevam Tostija, i napolitanske pesme i operske arije, i Sinatrin „Maj vej“, i Zaninu „Ljubavi moja“...

PAVAROTI NIJE UGROZIO STINGA
- UMETNOST, u neku ruku, i postoji da bi se osporavala, ali, s druge strane - i ohrabrivala. Nijedan umetnik nema apsolutnu podršku: neko voli Bočelija a ne voli Del Monaka, ili voli Pavarotija a ne i Dominga... Pojava Pavarotija ili „Il Diva“ nije ugrozila Springstina, ili Stinga, ili Džoa Kokera, ili Majkla Džeksona: oni postoje, opstaju i sjajni su u onom što rade, baš kao što je Bočeli specifičan, izuzetan pevač, koji uspeva da privuče kako onu „opersku“, tako i onu „drugu“ vrstu publike.

NASTUPI
U JUNU je Dime u dvorani Beogradske filharmonije nastupio sa svojim programom pesama Frančeska Tostija, premijerno izvedenim u Beogradu, a u istoj sali je 29. novembra održao koncert sa Ivanom Jovanovićem i Violetom Poleksić - članicom opere u Strazburu, jednom od naših najuspešnijih mecosoprana u inostranstvu. Od marta naredne godine prvi put će nastupiti u nekom od gradova u unutrašnjosti Srbije sa programom pesama Tostija, posle čega planira niz koncerata širom naše zemlje, da bi isti program 2010. izveo u Kanadi i SAD.