Pre i posle Broza

KNJIGA „Tito i NATO“ istoričara dr Predraga Simića, našeg ambasadora u Francuskoj, objavljena u ediciji „Sedma sila“ Kompanije „Novosti“, predstavljena je u sredu u Međunarodnom pres centru Tanjug.
Zbog obaveza u našoj ambasadi u Parizu, on nije mogao da doputuje u Beograd, a prisutni su čuli njegov fono-zapis u kojem je, između ostalog, rekao:
- Bila mi je namera da ponudim lični pogled na istoriju druge Jugoslavije, zasnovan na građi u kojoj su i dokumenti CIA, koji su tek nedavno postali dostupni. Uz pomoć tih dokumenata pokušao sam da sagledam kako je Jugoslavija bila tako uticajna država tokom pedesetih i šezdesetih godina, ali i da odgovorim na pitanja koja dvadesetak godina muče sve narode Jugoslavije, pa i nas Srbe, zbog čega su ti odnosi tokom devedesetih godina dobili sasvim drugačiji tok i doveli do svega onoga što je obeležilo noviju istoriju postjugoslovenskog prostora.
Istoričar Mile Bjelajac je istakao da je na početku i na kraju knjige NATO, koji u ovom slučaju simboliše sve ono što se u političkoj kulturi naziva Zapad, Zapadna Evropa, zapadni svet.
- Simić je ne samo kao univerzitetski profesor i analitičar već i kao svedok, učestvovao u praćenju političkih događaja u proteklih dvadeset godina - nastavio je Bjelajac. - On je poznavao mnoge ljude koji su ostvarili ili ostvaruju uticaj na politiku velikih sila. Knjiga „Tito i NATO“ predstavlja presek pogleda na snalaženje, odnosno nesnalaženje onih koji su obnavljali Jugoslaviju posle oslobodilačkog i građanskog rata, uvodeći istovremeno na njene prostore jedan novi poredak. S druge strane, u određenim istorijskim okolnostima, taj poredak je spas tražio upravo na Zapadu, koji, po prirodi stvari, treba da bude ideološki protivnik. Ova neverovatna akrobatika, o kojoj piše Simić, može da izgleda začuđujuće samo za one koji ne poznaju pravilo da u odbrani nacionalnih i geostrateških interesa svaka država i nacija, bez obzira na ideologije, traži najjače i najpotrebnije saveznike. Tim tragom se vode mali, ali, kao što pokazuje ova knjiga, i veliki.
Knjiga obiluje primerima koji nijednog čitaoca ne ostavljaju ravnodušnim, poput Ruzveltovih instrukcija kako održati tadašnju Jugoslaviju, analiza tajnih službi i imena svih onih koji su bili za očuvanje Jugoslavije, uloge nemačkog ambasadora Cimermana u bosanskoj tragediji...
- Naslov knjige „Tito i NATO“ je dobar zato što je fokusiranost Zapada počivala samo na Titovoj ličnosti - ocenio je Dragan Bisenić, publicista. - Sudbina Jugoslavije i njen opstanak vrlo tesno su povezani sa Titom. Amerika se dugi niz godina pripremala za Titovu smrt, čak su urađene brojne analize šta će biti sa Jugoslavijom. U svakom slučaju, i za Zapad, i za Istok, postojala je jedna Jugoslavija sa Titom i druga - bez njega.
Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ Manojlo Vukotić je rekao da je knjiga „Tito i NATO“ laka, šarmantno i neobično pisana rukom čoveka za koga bi se moglo pretpostaviti da će biti suvoparni istoričar i da će govoriti diplomatskim rečnikom, kako mu sadašnja profesija nalaže. Prema njegovim rečima, Simić je ovom knjigom pokazao veliko znanje, ali i da biblioteka „Sedma sila“ ide u pravcu vrhunske publicistike, što će potvrditi i sledeća knjiga - „Vatikan“, islamiste dr Darka Tanaskovića, doskorašnjeg ambasadora naše zemlje u Vatikanu.

DEO STRATEGIJE
BISENIĆ smatra da je povezivanje Jugoslavije sa NATO bilo vojno, a najozbiljniji kontakt i početak saradnje bio je dogovor o isporuci oružja.
- Jugoslavija nikad nije bila član NATO, jer to nije bio cilj njene spoljne politike. Nikada nije sklopljen ugovor da će doći do automatske odbrane ukoliko Jugoslavija bude napadnuta. Ti odnosi su bili vrlo karakteristični, može se reći da je Jugoslavija bila deo strateškog planiranja NATO.