IZLOŽBA dela jednog od najvećih srpskih vajara Đorđa - Đoke Jovanovića (1861-1953) u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti povod je da se zapitamo šta je sa njegovom kućom u Skerlićevoj 6 u Beogradu, o kojoj je u vreme kada je sagrađena 1926. godine pisano kao primeru rafiniranog ukusa. Sagrađena po modelu poljskih vila i zamisli arhitekte Dragutina Šiđanskog bila je idealno mesto za život i rad znamenitog skulptora nešto više od dve decenije, a danas je oronuli spomenik kulture o kome niko, pa ni vlasnici, ne vode dovoljno računa.
Sa prednje strane prozori su polomljeni, a celo zdanje, koje je nekada bilo okruženo zelenilom, ružama i drugim cvećem, obraslo je korovom, koji kao da preti da će da „pojede“ trošne zidove. Na fasadi se golim okom ne primećuje da su dve figure, koje na pravi način predstavljaju slikarstvo i vajarstvo Đoke Jovanovića oštećene, ali zub vremena ih je ozbiljno nagrizao.
- Kuća sa ateljeom u Skerlićevoj ulici je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, ali je u privatnom vlasništvu. Po zakonu, vlasnik kuće je obavezan da, uz našu saglasnost, brine o njoj - objasnila je Lidija Kotur, zadužena za odnose sa javnošću u Zavodu. - Prema našim podacima, u poslednjih desetak godina niko nije tražio saglasnost Zavoda da započne radove na restauraciji.
U zemljišnim knjigama iz osamdesetih godina gradske opštine Vračar piše da su vlasnici kuće Stevan i Gordana Hunćak i to je sve što smo uspeli da saznamo. Pokušali smo juče da pronađemo ko u toj kući živi, ali su nam se kao jedini „stanari“ odazvali - psi. Slično se dogodilo i našem uglednom istoričaru umetnosti dr Miodragu Jovanoviću, autoru izložbe o ovom vajaru u SANU.
- Neposredno pre početka izložbe pokušao sam da otkrijem da li tu neko stanuje. Nisam uspeo nikoga da pronađem, pa sam ubacio pozivnicu za izložbu u poštansko sanduče - kaže Miodrag Jovanović. - Na otvaranju, i za sve vreme koliko izložba traje, niko se u Galeriji nije pojavio i predstavio kao stanar.
Međutim, pre tri godine kada je pripremao izložbu o Đoki Jovanoviću u Novom Sadu, čuo se sa nekim od tadašnjih stanara i oni su mu obećali da će dozvoliti da uzme figurinu „Igračica“. Ali, sve se završilo na tome.
- Ovo je samo jedna u nizu zaboravljenih kuća u kojima su živeli i stvarali naši veliki umetnici. Iako je zgrada u privatnom vlasništvu trebalo bi da neko od nadležnih povede računa o njoj i da se postavi bar neko spomen-obeležje, jer zašto bi sadašnji vlasnici razmišljali o tome ko je živeo u toj kući pre njih? Stvaralaštvo Đoke Jovanovića odavno je prešlo granice naše zemlje. Kakvu sliku o nama stvore stranci koji požele da vide mesto gde je nastalo veliko umetničko bogatstvo koje nam je ostavio? - pita se istoričar umetnosti Jovanović.
Oronula i zapuštena kuća u Skerlićevoj 6 ne opravdava svu veru koju je Đoka Jovanović polagao u svoj narod govoreći: „Moj srpski narod me zna, ceni, poštuje i voli, kao što i ja njega, za koga sam i radio, i na to imam prava da budem gord i zadovoljan.“


GROBNICA U ŠIBLJU
NI mesto gde počiva vajar Đoka Jovanović ne odaje sliku velikog poštovanja za njegovo delo. Grobnica je zarasla u šiblje i travu, a spomenik je veoma oštećen. Svi se pravdaju činjenicom da je grobnica privatna i da njegovi naslednici treba da brinu o njoj.


SELIDBA
ĐORĐE Jovanović je kuću u vračarskoj ulici Skerlićeva 6 napustio 1944. godine i odselio se u Esad-pašinu. Pretpostavlja se da je kuću ostavio nekom rođaku, ali to ne možemo pouzdano da tvrdimo.