LAUREAT nagrade "Žanka Stokić", koju već šest godina dodeljuje Narodno pozorište i naš list, jednoglasnom odlukom žirija - postala je Jelisaveta - Seka Sablić.
Ugledno priznanje ustanovljeno je (na predlog Mire Stupice) u znak sećanja na jednu od najznačajnijih dramskih umetnica srpske pozorišne scene između dva rata i dodeljuje se "glumačkoj ličnosti koja je obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza".
Jelisaveta Sablić diplomirala je na Akademiji za film, radio i televiziju 1964. godine i posle kraćeg angažmana u Pozorištu "Boško Buha" prešla je u Atelje 212, u kojem je kako su teatrolozi istakli ostvarila niz zapaženih uloga "istakavši se vanredno upečatljivom mimikom i sposobnošću za transformaciju izraza, zasnovanom na temeljnim psihološkim studijama". Posebnu pažnju privukle su njene bravure u delima domaćih pisaca: u "Ulozi moje porodice u svetskoj revoluciji", "Čudu u Šarganu", "Jelisavetinim ljubavnim jadima zbog molera", "Razvojnom putu Bore Šnajdera"... Nisu bez odjeka ostale ni role u Nušićevim komedijama, kao i filmovima "Kako sam sistematski uništavan od idiota", "Davitelj protiv davitelja", "Uvek spremne žene", "Maratonci trče počasni krug".
O ovogodišnjem laureatu odlučivao je žiri: predsednik Mira Stupica, članovi Predrag Ejdus, Manojlo Vukotić, Ružica Sokić i Egon Savin. Dosadašnje dobitnice nagrade (koja rame uz rame stoji s najvišim glumačkim priznanjem "Dobričin prsten") bile su Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić i Ružica Sokić. Uručenje je 9. februara na Velikoj sceni nacionalnog teatra, a priznanje "Žanka Stokić" čini plaketa Narodnog pozorišta, statueta koju dodeljuje Opština Požarevac (rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića) i novčani iznos koji poklanjaju "Večernje novosti".
- Sabiram osećanja, stvarno nagradu nisam očekivala - prvo je raegovanje dobitnice u izjavi za naš list. - Mislila sam da sam završila sa priznanjima. Ne zbog preskromnosti, o njima nisam razmišljala. S velikim uživanjem radim svoj posao, čak žešćim tempom nego što pripada mojim godinama. Uživam na sceni, osećam komunikaciju s publikom. To mi je oduvek i bio glavni cilj. Ponakad sam morala da biram da li da igram za teatarsku elitu ili za publiku. Za mene je publika uvek na prvom mestu. Sve ovo ne govorim slučajno: i velika srpska glumica Žanka Stokić pripadala je publici, svom narodu, svim srcem. I zato platila strašnu cenu. Samo zato što je bila ono što jeste - glumica.