VIŠE od veka je negde na relaciji HAZU i SANU, među našim i hrvatskim, odnosno tadašnjim stručnjacima za srpskohrvatski, sazrevala ideja o stvaranju velikog rečnika koji bi obuhvatio celokupan korpus tog - danas (makar pod tim imenom) nepostojećeg jezika. Za prvih pedesetak godina, tokom kojih je hrvatska strana odustala od ovog maratonskog projekta, SANU je u njegovoj realizaciji "dogurala" do, prošlog novembra promovisanog, sedamanaestog toma i slova "O" - odnosno reči "Opovo". U međuvremenu, dok se hrvatski akademici, filolozi i leksikografi diče već četvrtim dopunjenim izdanjem rečnika samo svog, "novog" jezika, i Matica srpska objavila je prošlog oktobra Rečnik srpskoga jezika u kom je, prvi put posle Vukovog Rječnika iz 1818. u jednoj knjizi dat naučni popis 80.000 reči standardnog srpskog jezika. I dok je Matičin projekat predviđen prvenstveno za svakodnevnu upotrebu i ovenčan tom (u naslovu izbegnutom) odrednicom - standardni, veliki rečnik
SANU pretenduje da u nekoliko desetina tomova okupi oko pola miliona reči obuhvaćenih kako književnim, tako i narodnim jezikom, i to onim srpskohrvatskim. I urednik Matičinog rečnika Mato Pižurica i recenzent Ivan Klajn slažu se u oceni da je projekat SANU od izuzetnog značaja za našu kulturu, i naglašavaju važnost predanog, višedecenijskog rada na stvaranju takvog sveobuhvatnog rečnika srpskohrvatskog jezika, i neophodnost postojanja različitih vrsta rečnika.
- Rečnik srpskohrvatskog narodnog i književnog jezika SANU bez ikakve sumnje je najznačajniji i najsveobuhvatniji projekat iz oblasti nacionalne kulture - kaže Pižurica, inače član Odbora za Rečnik SANU.
- U njemu se sabira naš živi jezik i naše sveukupno pamćenje, već zapisano ili tek u naše vreme posvedočeno, iako staro. I nikad do kraja pobeleženo, jer se neretko i sami začudimo kako izroni nova-stara reč iz tog prebogatog rezervoara, kada "udar nađe iskru u kamenu".
Ivan Klajn, takođe, apsolutno podržava projekat SANU i naglašava da "svi kulturni narodi imaju velike, višetomne, istorijske rečnike svog jezika, pa nema sumnje da je on potreban i nama".
- U isto vreme, međutim, trebalo je pripremiti i mali, praktični jednotomnik, budući da se veliki rečnik ne može završiti u toku jedne generacije - objašnjava Klajn. - Mi smo u tom pogledu dva puta načinili istu grešku.
O pomenutim greškama i "porođajnim" mukama koje su pratile rađanje ove ideje i (ne samo) početke njene (i ne samo njene) realizacije, Klajn kaže:
- U Zagrebu je Đura Daničić započeo veliki rečnik JAZU, i doživeo je da vidi samo njegov prvi tom (1880), a rečnik je, sa 23 toma, priveden kraju tek jedan vek kasnije. U Srbiji je pripreme za rečnik SANU započeo još Stojan Novaković krajem 19. veka, a prvi tom je izašao tek 1959. godine. U to vreme, Miloš Moskovljević, član redakcije rečnika, predložio je da se naporedo počne rad i na jednotomniku, ali se Aleksandar Belić usprotivio, rekavši da "prvo treba izraditi i štampati veliki rečnik, pa će se onda prema njemu lako i brzo izraditi mali". Moskovljević je potom sam napisao jednotomnik i objavio ga 1966. godine, ali je celo to izdanje, na bruku tadašnjeg režima, zabranjeno i uništeno zbog nekoliko reči koje nisu bile definisane u skladu sa zvaničnom ideologijom.
Premda Moskovljevićev rečnik nikako ne bi bio adekvatna zamena za ovaj današnji Matičin jednotomnik, pošto je bio prilično oskudan i rađen na osnovu zastarele građe, sudbina tog "nepodobnog" izdanja je najverovatnije obeshrabrila eventualne buduće autorske pokušaje stvaranja praktičnog (i takođe nam neophodnog) jednotomnog jednojezičnog rečnika, kakvi u razvijenim zemljama važe za osnovne i najvažnije jezičke priručnike.
- U međuvremenu je dosta brzo i uspešno, za devet godina, dovršen šestotomni rečnik Matice srpske, ali onda, umesto da se odmah po njemu uradi jednotomnik i da se priprema drugo izdanje šestotomnika, opet je sve zastalo - priča Klajn.
- Tek danas, bogu hvala (i redakciji od 11 saradnika pod rukovodstvom dr Miroslava Nikolića), imamo taj preko potrebni jednotomnik u izdanju Matice srpske, kakav su Hrvati, i valjda sve druge nacije u Evropi, već odavno dobili.
I baš kao što je Matičin Rečnik srpskoga jezika bio neophodan ne bi li, kako kaže njegov redaktor Miroslav Nikolić, "popunio prazninu u nizu: jednotomnik - rečnik srednjeg obima poput Matičinog šestotomnika - veliki rečnik, tezaurus poput rečnika SANU u nastajanju", Klajn naglašava i neophodnost rada na zaokruživanju ove treće, "najveće" karike.
- Što se tiče velikog rečnika SANU, taj veliki posao svakako treba završiti, sa onom građom (srpskom i hrvatskom) koja je prikupljena i pod onim imenom pod kojim je dosad izlazio, jer niko ozbiljan ne menja sadržaj naučnog projekta na pola puta - veli Klajn. - Posle, ukoliko budemo imali više sposobnih i pristojno plaćenih leksikografa nego što ih imamo danas, niko nam ne brani da napravimo i "čisto srpski" rečnik.
O samom imenu projekta SANU, Pižurica kaže:
- Možda smo ga i mogli preimenovati pre petnaestak godina, onako kako su skidana i druga znamenja i etikete kojima je isteklo vreme. Međutim, i u tom slučaju morala bi se sačuvati celovitost štokavštine. Zato taj projekat mogu osporavati samo neznalci. Svima nama može biti samo žao što se ne nalazi način da se rad na tom projektu ubrza.
Nazivajući veliki rečnik srpskohrvatskog jezika
SANU "slikom naše sadašnjosti i naše prošlosti", Pižurica dodaje:
- Ni u jednom drugom svedočanstvu život nije bogatije, uverljivije i stvarnije potvrđen. To je trezor u koji se sliva i materijalna i duhovna kultura, i istorija i savremenost, i ono što je naše slovensko, arhaično, i ono što smo na Balkanu zatekli i primili, i ono što nas je kasnije preslojilo, i sve što smo u međuvremenu stvarali, učili, primali i preoblikovali. U njemu je ono najvrednije što možemo ponuditi na tržištu kultura, posebno slovenskih. Uostalom - zar najpre ne bi reč?


NAJVEĆA ZADUŽBINA
- REČNIK SANU je rečnik svih rečnika, da ne kažem rečnik nad rečnicima - veli akademik i pesnik Matija Bećković. - U njemu su sabrani životopisi svake reči dostojne rečnika, koji zajedno čine najiscrpniju biografiju srpskoga jezika, koja nema ni kraja ni početka. To je ujedno najveća zadužbina koju SANU ostavlja svome narodu, najvažniji razlog njenog osnivanja i postojanja. Jer ničega nema izvan jezika, niti ima pesnika koji nije zaposlen kod svog maternjeg jezika.


VUKOV DIJALEKAT
- VUKOV Rječnik pre svega je dijalekatski rečnik, i to uglavnom rečnik jednog dijalekta ili još uže, Vukovog rodnog Tršića, rečnik ruralne kulture Srbije s početka 19. veka - objašnjava Pižurica. - Njegovo drugo izdanje iz 1852. godine, obogaćeno rečima sa šireg područja i iz više dijalekata, samo delom je prevazišlo takav karakter. Matičin Rečnik srpskoga jezika jeste rečnik modernog, izgrađenog jezika, i izborom reči i njihovom obradom. Sećam se da je prof. Pavle Ivić kao ilustraciju za razlike u značenju reči između našeg i Vukovog vremena navodio reč "nagon", koja je tada značila samo "teranje stoke ka Savi da bi se prodala u Austriji". Nije nevažno dodati da Vukov Rječnik nije srpsko-srpski nego "istolkovan njemačkim i latinskim riječima". Ivan Klajn ne slaže se sa definicijom Vukovog Rječnika kao dijalekatskog: - Pre bih rekao da je Rječnik obuhvatio sve reči koje je Vuk tada mogao da čuje u srpskom narodu.

OSLONAC
MATIČIN šestotomnik srpskohrvatskog jezika, započet 1967. godine kao projekat dveju matica, da bi ga po izlasku Matice hrvatske, privela kraju Matica srpska 1976. godine, proistekao je iz beogradske leksikografske škole, i na tom šestotomniku zasnovan je novi jednotomnik Matice srpske. Autori ovog jednotomnog rečnika, takođe, su pripadnici ove škole, stasali radeći na velikom rečniku
SANU - objašnjava Pižurica.
- Drugi oslonac, pored Matičinog šestotomnika, jednotomnom Rečniku srpskoga jezika Matice srpske, bio je upravo Rečnik
SANU sa do tada izašlih petnaestak tomova, na kome je radio i školovao se gotovo ceo autorski tim - kaže Pižurica.