Ovo je moja poslednja želja i želim da se u potpunosti izvrši. Da počivam u Miloševom grobu.
Predosećajući i sama svoj bliski kraj, nepunu godinu posle smrti supruga Miloša Crnjanskog (umro 30. novembra 1977. godine), njegova životna saputnica i ljubav do kraja, Vidosava (Ružić) Crnjanski ispisivala je, u testamentu, svoj amanet. Ali njena poslednja želja do danas nije ispunjena. Miloš je sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju, a ona u porodičnu grobnicu njenih Ružića. Oporuku koju je ostavila 6. jula 1978. godine potpisali su svedoci: profesor dr Borivoje Rajičić, dr Marko Milentijević i sastavljač testamenta, advokat Veljko Kovačević.
Vidosava Crnjanski potpisala je svojeručno testament u svom i muževom stanu u Ulici maršala Tolbuhina 81/11 u Beogradu. Ali, zaveštanje iz testamenta ženi slavnog pisca, sudeći po svemu, teško da će ikada biti ispunjeno.
- Identifikacija kovčega sa zemnim ostacima nije moguća - zaključila je komisija Javnog komunalnog preduzeća "Pogrebne usluge" Beograd. I ovaj svoj "nalaz" uputila je Zadužbini "Miloš Crnjanski", još 2001. godine. U pismu je objašnjeno i ovo:
"Drveni kovčeg je istrulio, a na metalnom nema nikakvog znaka o tome čiji su posmrtni ostaci u njemu pohranjeni."
U grobnici u kojoj počiva Crnjanski još su trojica pokojnika. Mermerna ploča upućuje na to da su zajedno pisac "Seoba", slikar Stojan Ćelić, Predrag Bulatović i pesnik Slobodan Marković.
O neispunjenoj želji supruge Miloša Crnjanskog možda se nikada ne bi ni saznalo da je nije obelodanilo rukovodstvo Zadužbine, poštujući i kolosalnog stvaraoca, i njegovu veliku ljubav. Nastojanje Zadužbine je decenijama bilo da se poslednja želja Vidosavina ispuni. Postupak je, međutim, složen i dugotrajan.
- Da bi se obavila identifikacija, neophodno je da se uradi analiza DNK četvorice pokojnika i utvrdi koja od njih pripada Crnjanskom. Zato je potrebna saglasnost porodica i drugih počivših. Uz to, postupak ne samo da je delikatan, nego je i veoma skup.
Zaveštajna želja Vidosave Crnjanski zaokupljala je pažnju poštovalaca i čuvara dela Crnjanskog, od trenutka smrti njegove žene. Mnogi od njih nisu među živima: Borislav Mihajlović Mihiz, akademik Nikola Milošević (dugogodišnji predsednik Zadužbine Crnjanski). Oni su zajedno sa profesorom dr Milom Lomparom (aktuelni predsednik Zadužbine), Dimitrijem Tasićem, Ivanom Jankovićem, Milisavom Savićem i drugima, uporno tražili da se volja Vidosave Ružić-Crnjanski ispuni. Pogotovu što su uvereni da je to bila i volja njenog supruga.
- Iako Crnjanski nije ostavio testament, oni koji su s piscem bili do njegovog poslednjeg daha, kao što je Tanasije Mladenović, svedočili su da je pisac iskazivao istu želju koju je zaveštala njegova Vida - kazao nam je Dimitrije Tasić, sekretar Zadužbine. - Zato su tražili da se želja gorostasnog Crnjanskog i njegove supruge mora poštovati i da "posle lutanja po mostovima tuđim", Miloš i Vida konačno počivaju zajedno kao što su i za života bili - jedno.
Zadužbina se, pričao nam je Tasić, obraćala mnogima. I ko zna koliko puta. Mnogi su želeli da budu pri ruci. I porodica Ružić u čiju je grobnicu sahranjena Vida dala je saglasnost da se testament izvrši. Dobrosav Ružić, vlasnik grobnice, pristajao je da se grobnica otvori i tu Miloševi zemni ostaci prenesu i sahrane.
- To ne bi bilo ništa čudno - ostale su upamćene reči Tase Mladenovića - jer je Crnjanski ponekad za sebe, u zbilji, govorio: "Pa, i ja sam Ružić". (Vida je bila ćerka predratnog ministra prosvete i pisca Dobre Ružića). Razmišljalo se i da se Vidini zemni ostaci prenesu u Aleju velikana. U Zadužbini su nam kazali da to ne bi bio presedan: Jovanka Singer-Popa, na primer, sahranjena je pored svog supruga, pesnika Vaska Pope u Aleji velikana.
I taman kada je postignuta saglasnost svih da se može pristupiti ispunjenju želje, a Zadužbina je još bila na stanovištu da se za oboje Crnjanskih nađe novo grobno mesto, sve je zakočilo to što je neophodna analiza posmrtnih ostataka svih koji počivaju u grobnici u kojoj je i pisac.
- Zato se sa rešavanjem ovog pitanja stalo - kaže Dimitrije Tasić.
Ali se nije i odustalo. Kao što se nije odustalo, kako kaže gospodin Tasić, da se "i druge stvari reše".
- Treba da se obeleži mesto poslednjih godina života pisca i njegove supruge, u Beogradu u Tolbuhinovoj ulici, gde nema ni slova da je baš ovde živeo - velikan. Zadužbina je namerna da prestonica dobije i ulicu imena Crnjanskog, kad je već ima - Višnjička banja. Osim toga, razgovara se i sa opštinom Vračar o povraćaju stana koji je posle Vidosavine smrti pripao opštini, jer Crnjanski nisu imali poroda. Taj prostor od oko 80 kvadratnih metara, bilo bi pravedno da bude spomen-muzej velikog pisca. Možda, mesto gde bi bilo najprirodnije i sedište Zadužbine, koja od osnivanja, decenijama unazad nikada nije imala sopstveni kutak. Mnogo inicijativa smo pokrenuli - kaže Tasić.
- Razgovaramo sa nadležnima u gradu i republici i verujem da sve više imaju sluha, jer se danas, više nego ikad, delo Crnjanskog vraća u pamćenje i svest, ne samo naše kulturne javnosti.

LjUBAV DO KRAJA

VIDA i Miloš bili su jedno, kao nokat i meso. Kad je on umro, poslednje reči bile su: "Vode", i, "Vido" - zabeležio je u knjizi "Ljubavi srpskih pesnika" naš novinar i pisac Đorđe Popović. - Život bez Miloša za Vidu je izgubio svaki smisao, posle njegove smrti. Sklopila je oči, deset meseci kasnije, sa njegovim pesničkim draguljem kraj uzglavlja: "A kad mi se glas i oči, dah upokoje. Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje".

"STRAŽILOVO"

DIMITRIJE Tasić za "Novosti" ekskluzivno najavljuje da će u 2008, Zadužbina obnoviti nagradu "Stražilovo", za najbolji studentski rad o delu Miloša Crnjanskog (pre deceniju i po ovo prestižno priznanje dobio je aktuelni predsednik Zadužbine prof. dr Mile Lompar). U narednoj godini Zadužbina je namerna da obnovi i svoj godišnjak i zaokruži kritičko izdanje piščevih dela. Već je objavljeno 11 tomova.