Zlato ipak sija

DOSTOJANSTVENO i otmeno, s merom i stilom, kako to priliči i nacionalnom teatru i njegovom laureatu, u nedelju je bilo na velikoj sceni Narodnog pozorišta: posle duge decenije čekanja (i kandidovanja) Kseniji Jovanović pripao je „Dobričin prsten“, najveća glumačka nagrada za životno delo.
Priznanje, koje od 1980. godine dodeljuje Savez dramskih umetnika Srbije, ove godine dobila je naša velika glumica sa obrazloženjem žirija da „kod Ksenije Jovanović srećemo srećan spoj: profesionalizma, dubokog nadahnuća, hristionske pronicljivosti, konstantnog poleta i velike marljivosti“. Takođe, predsednik žirija Vladimir Andrić je dodao:
- Publika je voli i pamti, kolege je vole i visoko cene, a kritika ističe: uspešno psihološko nijansiranje likova, snažan temperament, smisao za ironičnu distancu; osećanje stila epohe, dela i lika koje tumači; prefinjeno korišćenje izražajnih glumačkih sredstava i izvrsnu dikciju. Pojava, glas i pokret, um, umeće i otmenost. I neosporan Božji dar. To je Ksenija.
Prvi put u svojstvu upravnika nacionalnog teatra, prepunom gledalištu obratio se prvak kuće, Predrag Ejdus, ističući da mu je veliko zadovoljstvo i čast da može, „a svi moramo“, da se pokloni velikoj glumici Kseniji Jovanović:
- Mirno i iskreno mogu da kažem istinu, kojoj umetnici teže celoga života: gospođa Ksenija Jovanović je glumica od rase i klase. Gospodstveno i hrabro brodi kroz umetnički život i gradi ogromnu lepezu likova najšireg dijapazona. Nema za nju tajni u stalnoj potrazi za formom, stilom i merom. Njena najnovija uloga na ovoj sceni, Markiza de Martej, dokaz je da majstor ostaje majstor celoga života.
O istoj glumačkoj bravuri govorio je i Jovan Ćirilov, rekavši da bi za nju, da je u prilici, Hajner Miler pretpostavio da je sigurno odigrala sav antički repertoar i još Šekspirovog „Magbeta“. Jer, kao i Marija Crnobori, ona je „majstorica tragičarskih valera“.
- Glumu sam zavolela slušajući tebe na radiju. Tebe i niz blistavih glumaca kao što su Mira Stupica, Branko Pleša, Marija Crnobori, Irena Kolesar - s puno topline dobitnici se obratila Đurđija Cvetić. - Naučila sam vremenom da razlikujem čitav orkestar koji je postojao u tvom glasu i do današnjih dana ostala sam očarana tim čudom prirode. Nosim veliko divljenje prema tebi kao glumici i ljubav u srcu, kao čoveku i prijatelju.
Da nagrade Kseniji Jovanović dobro stoje i da ume da ih nosi, potvrdila je u nedelju i Vida Ognjenović, svedočeći da je ona od onih glumica koje ispunjavaju scenu kao karijatida, ali i da njena analitičnost i surova potpitanja ponekad umeju reditelje da vrate na početak radnog procesa, sve dok i njima stvari ne postanu sasvim jasne. „Ona je glumica - monstrumica i ja ne znam bolji način da iskažem svoje divljenje“, šarmantno je zaključila Vida Ognjenović.
- Hvala vam što na ponos svih nas nosite ovo najveće priznanje - obratio se lauretkinji njen kolega, ministar kulture Voja Brajović. - Želim da vam zahvalim i što ste jedan od onih umetnika koji čuvaju identitet naše kulture, po svemu bogate, evropske...
Kolegama i prijateljima (tokom ceremonije često pozdravljana aplauzom, na nogama, u najspontanijem izrazu istinskog poštovanja) na kraju se obratila dobitnica:
- Dočekala sam najzad i ovaj dan, posle deset godina čekanja, na pragu moje šezdesetogodišnjice rada... Nisam se više nadala, pregorelo je u meni, ostalo iza mene. Voz moje generacije otišao je bez Tanje Lukjanove, Cige Jerinića, Slavka Simića. Ali, okačila sam se o poslednji vagon poslednjeg voza! Moja radost je velika ali nije euforična. Negde u sebi sam taj prsten već imala. Sa stotinak potpisa, pozorišna i kulturna elita Beograda stala je iza mene. Oni su me darivali „ Dobričinim prstenom“...

DIPLOMA NA PERGAMENTU
OVOGODIŠNJI žiri za dodelu „Dobričinog prstena“ činili su Vladimir Andrić, Mihailo Vukobratović, Zoran T. Jovanović, Milan Puzić, Branislav Stojaković, Bora Todorović, Saša Hadži Tančić i Ivana Simeonović-Ćelić. Osim prstena, dobitnici pripada unikatna diploma na pergamentu (rad Geroslava Zarića) i izdavanje monografije, a glavni pokrovitelj nagrade je već osmu godinu Fond „Filip i Madlena Cepter“.
Na nedeljnoj svečanosti, Ksenija Jovanović se posebno zahvalila aktuelnom predsedniku SDUS-a Milanu Gutoviću (čijim zalaganjem su promenjene propozicije za sastav žirija, pa u njemu više većinu ne čine glumci već kulturni poslenici različitog profila), kao i prethodnom upravniku Dejanu Saviću.

SMIRENOST
MLADI glumac Mihailo Lađevac ispričao je anegdotu koja puno govori o osobenoj prirodi dobitnice priznanja. Ksenija Jovanović spremala se da krene u pozorište na predstavu „Hasanaginica“. Pred sam izlazak iz stana, u zgradi je buknuo požar. Sasvim smireno, prišla je telefonu i zamolila vatrogasce da joj donesu gas-masku jer ona mora u pozorište!

KORINTSKI STUB
MEĐU mnogobrojnim čestitkama, stigla je iz Švedske i jedna nadahnuta s potpisom Jagoša Markovića. Glumici, koja igra u dve predstave s njegovim potpisom u Narodnom pozorištu („Hasanaginica“ i „Gospođa ministarka“), poznati reditelj piše:
„Vi ste korintski stub etike i estetike. Primadona nacionalnog teatra. Vi umete ‘ksenijanski’ da podnosite sve nedaće...“