Poznati srpski slikar dvadesetog veka Nikola Graovac (1907 - 2000), spada u retke stvaraoce svoga vremena koji je, povodom sto godina od rođenja, dobio monografiju, veoma kvalitetno pripremljenu i vrhunski odštampanu, kakvu zaslužuje čovek iza koga je ostalo ogromno slikarsko delo.
Objavljivanje knjiga finansirale su njegova supruga Radmila i ćerka Smiljka Graovac. Autor je Vera Ristić, istoričar umetnosti, a izdavač Zadužbina kralja Petra Prvog na Oplencu.
Slikar Nikola Graovac rođen je u ličkom selu Vrebac kod Gospića. Imao je teško detinjstvo, tako da je sa petnaest godina pešice došao u Beograd. Slikarstvo je učio kod Jovana Bjelića. Prvi put je izlagao 1933. godine.
Posle njegove poslednje samostalne izložbe, priređene u proleće 1998. u prostorijama Udruženja likovnih umetnika Srbije, odlučio je da ispiše sećanja na detinjstvo i ranu mladost, na neobično bogata životna iskustva i umetnički rad. Već je bio u poznim godinama i veoma oštećenog vida, pa je svoja sećanja i razmišljanja diktirao supruzi Radmili. Taj dragoceni rukopis čini prvi deo monografije. Tamo gde je on stao, priču je nastavila Vera Ristić, a to je trenutak kada je Nikola Graovac ušao u atelje Jovana Bjelića.
Bjelić je odmah bio siguran da je Graovac izraziti kolorista, koji je na taj način saobrazio svoj život sa svojom umetnošću. "Pa, ipak otkuda u Graovca tolika raskoš žarkih boja? Poneo ih je kroz sva svoja lutanja sa svoga Velebita. Jesenji dani te planine bili su jedina radost u njegovom najranijem detinjstvu i oni su ti koji su nam ga očuvali za naše slikarstvo."
Drugu bitnu odliku slikarstva Nikole Graovca, posle prve samostalne izložbe 1935. godine, u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" dao je Rade Drainac: "U moru naših oskudnih talenata, kabinetskih rabotnika koji se preznojavaju da nešto stvore, slikarstvo Nikole Graovca je sva budućnost i nada. Ono potiskuje u pozadinu traume, psihoze, morbidnosti i demencije."
Nikola Graovac nije mnogo boravio u slikarskim kolonijama. Bio je učesnik kolonije "Ečka", dok je dolazak u koloniju u selu Lipovac nadomak Topole, u leto 1975. godine, uneo značajne promene u njegov život i stvaralaštvo. Zavoleo je ovaj deo Šumadije, pa je sagradio kuću i atelje u neposrednoj blizini Oplenca.
Od tada su sve njegove slike nastale u Topoli, ne samo šumadijski pejzaži, mrtve prirode i portreti, već i motivi davno zapamćeni. U Topoli je slikao Beograd, Sremske Karlovce, rodnu Liku. Graovac je u Topoli proveo više od dvadeset godina. U jednom od poslednjih intervjua rekao je: "Topola me je privukla svojom lepotom i lepotom svoje okoline. Ona mi je omogućila da u svojim slikama ponovo uspostavim direktan odnos sa prirodom".
Graovac je Zadužbini kralja Petra na Oplencu ostavio legat koji sadrži 35 slika i više predmeta primenjene umetnosti, satova pre svega. Stalna postavka izložena je u "Vinogradarevoj kući" i godišnje je poseti oko sto hiljada ljudi.
- Sada se u Karađorđevu Topolu ne dolazi samo zbog crkve svetog Đorđa na Oplencu, ne samo zbog Karađorđeve crkve iz 1912. godine, ne samo zbog Karađorđevog konaka, već i zbog slika Nikole Graovca - kaže Vera Ristić, autor monografije.

SVE JE VREDNO

NIKOLA Graovac napravio je veliko umetničko delo. Autor je oko deset hiljada slika na kojima se bojom igrao spontano i radosno. Boja je kod njega sve. Sa njegovih slika zrači plemenitost, prijateljstvo, pozitivna energija. To je privlačilo ljude. On nije znao da napravi lošu sliku. Nema ništa ispod praga vrednosti - rekao je na promociji Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

SPONTANO

ZA mene slika uvek nastaje spontano. Znam samo njenu temu, ono što želim da ispričam i što želim da izrazim. Sve ostalo izgrađuje se postepeno samim procesom slikanja. Svaki slikar ima svoj način slikanja, koji ne podleže njegovoj kontroli. Slikaru se uvek čini da slika nastaje sama od sebe, zabeležio je umetnik.

TITO

VELIKI broj slika Nikole Graovca krasi domove stranih šefova država i diplomata. Josip Broz Tito, prema podacima od perioda 1953. do 1980. godine, na svojim putovanjima na poklon je nosio umetnička dela. Ubedljivo najviše je poklanjao slike dvojice autora - Nikole Graovca i Peđe Milosavljevića, po 36.