U rodnu Metohiju, pre dva dana stigla je tužna vest. Preminula velika pesnikinja Darinka Jevrić. Vladika manastira Teodosije, kažu preostali Srbi Metohijci, njih svega nekoliko stotina podno njene rodne Bistrice, odmah rekao: zazvonite za pokoj duše naše Dare! Koliko vaša svetosti? Onoliko koliko se zvoni vladikama!
Zaslužila je. Niko kao ona tako toplo i ljudski nije opevao Dečanska zvona.
Dugu zvonjavu iz manastira Dečani "potpomogla" su, potvrđuju preostali Metohijski srpski novomučenici, zvona u Patrijaršiji u Peći, gradu u kojem je odrasla i završila Učiteljsku školu pre odlaska na studije književnosti.
Vest o Darinkinoj smrti bolno je odjeknula i među srpskim pesnicima i piscima sa Kosova i Metohije.
- Bila je bard među pesnicima i čovek među ljudima. Bili smo vršnjaci i upoznali se još davne 1975. godine kada je objavila svoje prve pesme u zbirci "Dodir leta" i započela novinarsku karijeru. Četvrt veka zajedno smo bili pisci i novinari u "Jedinstvu" - kaže pesnik Mošo Odalović.
Objavila je knjige poezije: "Dečanska zvona" i druge pesme, "Doseljavanje predaka", "Dobrota Zlota", "Ižice", "Nestvarni zapisi", "Hvostanska zemlja", "Slovoljubve", "Jedini poljubac, "Uzaludna pesma"... U osami i potpunoj izolaciji u Prištini, nastala je njena poslednja zbirka "Psalam bezdomnika i druge pesme" objavljena prošle godine.
Pesnikinja je iskonski bila vezana za svoj zavičaj. Još prve godine po ratu, kada su Srbe diljem Kosmeta ubijali na sve strane samo zato što su Srbi, prkosni srpski pesnici pošli da nastave tridesetogodišnju tradiciju pesničkih susreta "Lazar Vučković". Obišli sve enklave i susrete završili po tradiciji u Gračanici. Vraćajući se pod tratnjom u Prištinu, Darinka zamoli vozača da stane. Onda nestade u ponoćnoj tmini. Nije izdržala. Reskirajući život odlučila je da ostane u svom gradu. Preživela je i tu i noć još dugu pet godine u izbegličkom naselju u Prištini. Kao i onu 2000-te godine, kada je povređena u napadu na sedište Udruženja Jugoslovenskog komiteta za opstanak u centru Prištine. Ostala je u sobi Univerzitetskog naselja. Sve do Martovskog pogroma kada su je i odatle proterali i povredili, mržnjom zaslepljeni albanski zlikovci. Minule dve godine je na za nju nekim dalekim prostorima od otetog zavičaja vidala rane, ali nije mogla da izvida dušu.
- Darinka je otišla ali će svojim pesničkim delom dugo trajati. I u našim sećanjima i uspomenama. Bila je izuzetan čovek, ali i u poeziji i u životu, buntovnik protiv svih nepravdi. Među prvima je još skraja 80-tih, demonstrativno napustila Udruženje književnika Kosova. Nije htela u družinu koju vodi dr Ibrahim Rugova. Učinili su to i drugi srpski pisci. Hteli su da je, onako po ključu, nju, velikog arhitektu, ne samo poetskog stvaranja, nego i početka Srpskog pokreta otpora na Kosovu i Metohiji, odobrovolje Decembarskom nagradom grada Prištine. Javno ju je odbila znajući za demagogiju albanskih nacionalista koji su bili na vlasti. Od prvih dana stupila je u prve redove pokreta otpora svoga napaćenog naroda - podseća za "Novosti" pesnik Rade Zlatanović.
Otišla je velika pesnikinja. Ostavila veliki stvaralački trag. I u poeziji, koja se u Srba deli na Predkosovski, Kosovski ali sa njom i nekoliko drugih vrsnih pesnika sa Kosova i Metohije i na pokosovski zavet. Božija promisao je htela da istoga dana kada je stigla vest da je preminula Darinka Jevrić, na beogradskom groblju Lešće bude sahranjen i njen veliki prijatelj, redakcijski kolega, sabrat po peru, Aca Rakočević, autor desetak romana, zbirki pripovedaka za decu i odrasle. Svoj književni opus na Kosmetu poput Darinke, čija je poslednja knjiga objavljena pod naslovom "Psalam bezdomnika", naslovio "Tišina".
U tišini, daleko od zavičaja, počivaju još dva znamenita srpska pisca sa Kosmeta.

PREVODI
PESME Darinke Jevrić prevođene su na više stranih jezika. Zastupljena je u antologijama savremene srpske poezije u Rusiji, Ukrajini, Turskoj, Indiji, Švedskoj, Češkoj, Italiji, Jermeniji i Engleskoj.