Su­ro­va Ka­ta­ri­na

ŠO­STA­KO­VI­ČE­VU ope­ru "Ka­ta­ri­na Iz­maj­lo­va", ve­li­ki pro­je­kat Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta u No­vom Sa­du, u re­ži­ji De­ja­na Mi­la­di­no­vi­ća, pr­va će slu­ša­ti i gle­da­ti na Be­mu­su be­o­grad­ska pu­bli­ka, u Cen­tru "Sa­va", dok je no­vo­sad­ska pre­mi­je­ra za­ka­za­na za 14. ok­to­bar. A mar­ke­ting SNP-a pre­po­ru­ču­je da na pred­sta­vu ne do­la­ze mla­đi od 14 go­di­na!
- U ovoj ope­ri ne­ma ni­jed­nog po­zi­tiv­nog li­ka, ima pu­no su­ro­vih sce­na, čak i jed­na sce­na grup­nog si­lo­va­nja, ka­da 40 lju­di ju­ri jed­nu de­voj­ku. Sve je to ta­ko za­mi­slio Šo­sta­ko­vič, a mi smo na­sto­ja­li da što ver­ni­je na sce­ni do­ča­ra­mo nje­go­vo de­lo - ka­že po­zna­ti re­di­telj.
Svi ipak oče­ku­ju da će ovo ope­r­sko de­lo, ko­je se pr­vi put iz­vo­di kod nas, pa se njim još obe­le­ža­va 100. go­di­šnji­ca ro­đe­nja Di­mi­tri­ja Šo­sta­ko­vi­ča i 35. go­di­šnji­ca umet­nič­kog ra­da De­ja­na Mi­la­di­no­vi­ća, pam­ti­ti po le­pom, kao ve­li­ki spek­takl, ko­ji će du­go ži­ve­ti na sce­ni.
Ope­ru "Ka­ta­ri­na Iz­maj­lo­va" Šo­sta­ko­vič je kom­po­no­vao tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, u vre­me zla, a ona ob­ra­đu­je te­mu iz 19. ve­ka, iz vre­me­na ni­šta ma­njeg zla. I to do­ba zla pro­du­ži­lo se sve do da­na­šnjih da­na. Ta­kvo vi­đe­nje uti­ca­lo je i na umet­nič­ku vi­zi­ju ovog pro­jek­ta.
- U ovoj po­stav­ci Ka­ra­ti­na Iz­maj­lo­va ni­ka­ko ne mo­že da ča­mi na ne­ka­kvom dav­na­šnjem spa­hi­lu­ku, jer su da­nas ta­kva ima­nja, na ko­ji­ma ra­ta­ri sku­plja­ju zre­le pri­no­se i va­lju­ška­ju se po am­ba­ri­ma, vi­še idi­li­čan pri­zor i po­ziv na se­o­ski tu­ri­zam, ne­go po­jam tu­rob­ne za­bi­ti. Ovo­ve­kov­ne pa­co­li­ke ubi­ce i nji­ho­ve isto ta­ko pa­co­li­ke žr­tve (ne­du­žnih kao da ne­ma!) ne vo­de svo­je kri­mi­na­li­zo­va­ne ži­vo­te u ta­kvom kra­jo­li­ku. Nji­ho­va me­sta već je­su, i tek će bi­ti, pre­vas­hod­no ur­ba­na, in­du­strij­skim, pa i ra­di­o­ak­tiv­nim, ot­pa­di­ma kon­ta­mi­ni­ra­na, pra­va de­hu­ma­ni­zo­va­na po­pri­šta pa­cov­skih bor­bi za pre­vlast u tr­go­vi­ni oruž­jem, nar­ko­ti­ci­ma, lju­di­ma, ali i naj­be­zve­zni­jim po­trep­šti­na­ma de­fi­ci­tar­nim u jed­nom ne­sreć­nom sve­tu - ka­že re­di­telj.
Nje­go­va umet­nič­ka po­ru­ka ni­je, da­kle, ni­ma­lo pri­jat­na. Da bi je po­ja­čao, on je rad­nju iz pro­šlo­sti pre­me­stio u bu­duć­nost, a i sce­no­gra­fi­jom, ko­ja pot­pi­su­je sa Ta­njom Mar­če­tić, po­ja­ča­va ova­kvu za­mi­sao. Nje­go­va po­ru­ka ima i jed­nu po­seb­nu po­en­tu:
- Ovu svo­ju ju­bi­lar­nu pred­sta­vu pre­vas­hod­no po­sve­ću­jem tek sta­sa­lom na­ra­šta­ju, s ape­lom da je, uz sve šte­te ko­je sve­tu po­či­ni­smo mi, nji­ho­vi pret­hod­ni­ci, naj­va­žni­je da ne­ka­ko pro­na­đu gaj­ge­ro­ve bro­ja­če du­hov­ne kon­ta­mi­na­ci­je. Ne­ka ova pre­mi­je­ra bu­de moj ma­li do­pri­nos kon­struk­ci­ji tog neo­d­lo­žnog i spa­so­no­snog izu­ma ko­ji to­li­ko pri­želj­ku­jem i ko­jem se ne­po­ko­le­blji­vo na­dam.
Pi­ta­mo De­ja­na Mi­la­di­no­vi­ća da li je ovo je­di­no de­lo ko­jim obe­le­ža­va svoj ju­bi­lej.
- U za­vr­šnim sam pre­go­vo­ri­ma sa Ate­lje­om 212 da ura­dim i jed­nu dram­sku pred­sta­vu. Pod­se­ćam da je mo­ja di­plom­ska pred­sta­va "Je­li­sa­ve­ti­ni lju­bav­ni ja­di zbog mo­le­ra" igra­na, po­čev od 1971. u Ate­ljeu 212 sto pu­ta.
Ova več­ni mla­dić sce­ne, ka­ko Mi­la­di­no­vi­ća na­zi­va­ju, ka­že:
- Ceo ži­vot ži­vim u ope­ri, ži­vim kao u baj­ci. Sva­ka pred­sta­va ko­ju ra­dim za me­ne je le­ko­vi­ta, bez ob­zi­ra je li tra­ge­di­ja ili ko­me­di­ja. Mla­di so­li­sti kad su sa­gle­da­li po­stav­ku "Ka­ta­ri­ne Iz­maj­lo­ve" re­kli su mi da sam du­hom mla­đi od njih! Ja že­lim da sve mo­je pred­sta­ve ko­mu­ni­ci­ra­ju sa mla­di­ma, jer su oni na­ša bu­du­ća sta­ra pu­bli­ka.
A re­cept ko­jim ma­e­stro Mi­la­di­no­vić to po­sti­že ve­o­ma je za­ni­mljiv.
- Ko­ri­stim is­ku­stva fil­ma, a na­ro­či­to vi­deo spo­to­va!

TE­ŠKA ULO­GA
NA ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re o "Ka­ta­ri­ni Iz­maj­lo­voj" Mi­li­vo­je Mla­đe­no­vić, uprav­nik SNP, is­ti­če da je SNP u ovaj po­du­hvat ulo­žio sav svoj po­ten­ci­jal i sna­gu.
Svi­tla­na De­kar, ka­že da je ulo­ga Ka­ta­ri­ne to­li­ko te­ška da je pot­pu­no uni­šti­va, i pi­ta­nje je da li bi mo­gla da je iz­ne­se da ni­je, ka­ko is­ti­če, olak­ša­va­ju­će re­ži­je.