Ne be­žim od tra­di­ci­je

RE­DI­TELj­KA ko­me­di­je "Opet pa­ku­je­mo maj­mu­ne" Ma­ri­ja Pe­ro­vić, pri­pre­ma svoj dru­gi igra­ni film "Gle­daj me". Ovo­ga pu­ta sni­mi­će psi­ho­lo­ški tri­ler sa ele­men­ti­ma me­lo­dra­me, ko­ji go­vo­ri o od­ra­sta­nju i me­đu­ge­ne­ra­cij­skom ja­zu. Kroz film­sku pri­ču na­sta­lu po mo­ti­vi­ma ro­ma­na Kse­ni­je Po­po­vić "De­čak iz vo­de", Pe­ro­vi­će­va po­ku­ša­va da od­go­vo­ri na pi­ta­nje "Za­što mr­zi­mo svo­je ro­di­te­lje"?

Pri­ča je, po re­či­ma mla­de re­di­telj­ke uko­re­nje­na u men­ta­li­te­tu, pre sve­ga cr­no­gor­skog na­ro­da i no­si obe­lež­ja jed­ne ma­le sre­di­ne sa svim svo­jim spe­ci­fič­no­sti­ma.
- Ne tre­ba be­ža­ti od tra­di­ci­je i sa­mo jur­ca­ti za ne­čim što na­zi­va­mo ur­ba­nim - mi­sli Ma­ri­ja Pe­ro­vić. - Ma­da i sa­ma no­sim od­lu­ke ne­kog ko je pri­pad­nik tog na­zo­vi ur­ba­nog na­či­na ži­vo­ta. Mo­žda je pu­no to­ga, što ka­rak­te­ri­še ove na­še pro­sto­re, odav­no pre­va­zi­đe­no u sa­vre­me­nom sve­tu, ali je to ne­što što je sa­mo na­še i što nas iz­dva­ja od dru­gih. To su te­me sa ko­ji­ma film­ski stva­ra­o­ci na ovim pro­sto­ri­ma tre­ba da se ba­ve.

U pro­duk­ci­ju fil­ma uklju­če­na je i Sr­bi­ja, Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja?
- Je­di­ni na­čin na ko­ji mo­že­mo da ra­di­mo su ko­pro­duk­ci­je. Ni­je reč sa­mo o nov­cu, već je ce­la eki­pa "iz­me­ša­na" sa pro­sto­ra ne­ka­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve. Još ni­su iza­bra­ni svi no­si­o­ci glav­nih ulo­ga, ali su si­gur­ni Ol­ga Pa­ka­lo­vić, Je­le­na Đo­kić, Vuk Ko­stić, Mla­den Ne­le­vić. Ovo su za­i­sta ma­li pro­sto­ri i ko­pro­duk­ci­je su je­di­na ši­fra po ko­joj mo­že­mo da uspe­šno ra­di­mo, a da nas isto­vre­me­no pre­po­zna­ju u sve­tu.

Ko­li­ko ide­ja o ko­pro­duk­ci­ji ima ve­ze sa va­šim an­ga­žo­va­njem u hr­vat­skim sa­pu­ni­ca­ma?
- Ima di­rekt­ne ve­ze. Iz­vr­šni pro­du­cent će bi­ti isti kao i u se­ri­ji "Vi­la Ma­ri­ja", gde sam re­ži­ra­la 30 epi­zo­da. Za to vre­me sklo­pi­la sam mno­ga po­znan­stva i ostva­ri­la broj­ne kon­tak­te, od ko­jih će mno­gi re­zul­ti­ra­ti sa­rad­njom u mom fil­mu.

U FIL­MU - IJE­KA­VI­CA
S OB­ZI­ROM na ša­ro­li­ku glu­mač­ku eki­pu, ko­jim će se je­zi­kom go­vo­ri­ti u fil­mu?
- Go­vo­ri­će se ije­ka­vi­com. Po Vu­ku Ka­ra­dži­ću. Bi­lo mi je sme­šno ka­da su na audi­ci­ja­ma i u Sr­bi­ji i u Hr­vat­skoj glum­ci po­ku­ša­va­li da go­vo­re cr­no­gor­ski. Re­kla sam im "sa­mo iz­ba­ci­te bre, kaj ili bog i već zvu­či kao isti je­zik.