OVIH da­na ne­ko­li­ci­na umet­ni­ka raz­li­či­tih ori­jen­ta­ci­ja i opre­de­lje­nja upu­ti­la je pi­smo me­di­ji­ma u ko­jem kri­ti­ku­ju rad Drin­ke Ra­do­va­no­vić - spo­me­nik Ni­ko­li Te­sli po­sta­vljen u Be­o­gra­du na 150 go­di­šnji­cu nje­go­vog ro­đe­nja, na istom aero­dro­mu.
Za­ka­sne­la re­ak­ci­ja? Re­kli bi kao i obič­no. Ali, to je sa­mo pa­ra­dig­ma, po­tvr­da du­go­go­di­šnje prak­se u ko­joj se iz­be­ga­va­ju kon­kur­si, stav nad­le­žne struč­ne ko­mi­si­je, me­nja­ju od­lu­ke, kad od­lu­ču­je onaj "ko pla­ća" prak­se u ko­joj tre­nut­ne "po­li­tič­ke sna­ge na vla­sti mi­sle da su naj­pa­met­ni­je"; ili u ko­joj splet bi­ro­krat­skih ko­mi­si­ja i pod­ko­mi­si­ja spre­ča­va iz­ved­bu zna­čaj­nog de­la zbog "pri­vre­me­ne do­zvo­le", ka­ko se do­go­di­lo pro­šlog Ok­to­bar­skog sa­lo­na kad ni­je po­sta­vlje­na skulp­tu­ra ugled­nog Ko­ste Bog­da­no­vi­ća...
Još pre 11 go­di­na, naš po­zna­ti va­jar i pro­fe­sor FLU, sad već po­koj­ni, Mi­ša Po­po­vić upo­zo­ra­vao je na niz ano­ma­li­ja u po­sta­vlja­nju spo­me­ni­ka, skulp­tu­ra u jav­nom pro­sto­ru. To je zvu­ča­lo kao usa­mlje­ni glas u pu­sti­nji. Ni­ko se ni­je pri­dru­žio nje­go­vim kri­ti­ka­ma i oce­na­ma o "oča­ja­nju i pri­mi­ti­vi­zmu". Pr­vi je kri­ti­ko­vao skla­nja­nje jed­nog do­brog spo­me­ni­ka - skulp­tu­re aka­de­mi­ka Ko­ke Jan­ko­vi­ća i kon­sta­to­vao da za raz­li­ku od tog de­la "ima mno­go stva­ri ko­jE tre­ba po­ski­da­ti ne sa­mo u po­li­tič­kom, već i u li­kov­nom smi­slu". Drin­ka Ra­do­va­no­vić je ta­da ima­la "uz­let" na jav­noj sce­ni iz­vo­de­ći srp­ske voj­vo­de. Kon­sta­to­vao je još ta­da: "Ne­ki no­vo­pe­če­ni va­ja­ri gu­sa­re opa­sno u spo­me­nič­kim va­jar­skim vo­da­ma. Jed­na je iz­ve­sno, Drin­ka Ra­do­va­no­vić".
Ko ga je čuo?
Sla­vo­ljub Ca­ja Ra­doj­čić naš po­zna­ti, auten­tič­ni stva­ra­lac, va­jar i pro­fe­sor na FLU ka­že:
- Mu­ka mi je da po­na­vljam ka­ko bi i čak ta­ko uspe­šna va­jar­ka kao Drin­ka mo­ra­la da ima vi­še vre­me­na za iz­ra­du ta­ko slo­že­nog za­dat­ka ka­kav je spo­me­nik Te­sli. Ipak, naj­vi­še bo­li či­nje­ni­ca da za taj spo­me­nik ni­je bio ras­pi­san kon­kurs ne­go je iz­ve­de­no de­lo jed­ne sa­mo­u­ke va­jar­ke - kao i bez­broj pu­ta ra­ni­je, iz­ri­čit je Ra­doj­čić.
Ako se vred­nu­je mi­šlje­nje struč­nja­ka on­da je tre­ba­lo ču­ti sud Lju­be Gli­go­ri­je­vi­ća, isto­ri­ča­ra umet­no­sti ko­ji ne pri­pa­da ni­ka­kvim kla­no­vi­ma, stru­ja­ma ni frak­ci­ja­ma. On je u ne­ko­li­ko na­vra­ta, ar­gu­men­ti­ma struč­nja­ka "se­ci­rao" sve ma­ne tog di­le­tan­ti­zma, ne sa­mo u pi­sa­nim gla­si­li­ma, već i kao i niz po­zna­tih umet­ni­ka i te­o­re­ti­ča­ra na okru­glim sto­lo­vi­ma pr­o­te­klih go­di­na, ko­ja je or­ga­ni­zo­va­la Na­đa Iva­nji Švab. Ko se po­zi­vao na ta kom­pe­tent­na mi­šlje­nja?
Od­go­vor se mo­že na­ći u sta­vu na­še naj­ve­će ži­ve umet­ni­ce Ol­ge Je­vrić: "To je od­raz sta­nja u na­šem dru­štvu". Ne že­le­ći da ko­men­ta­ri­še spo­me­nik Ni­ko­li Te­sli na aero­dro­mu ona se ipak pi­ta "Ka­ko je mo­gu­će da ne­ko Te­slu za­mi­sli kao lut­ka"?
Spo­me­nik glu­po­sti
Mla­di va­jar Vo­jin Ra­jo­vić, či­je de­lo su is­ta­kli i kao iz­u­zet­no pre­po­zna­li i pu­bli­ka i kri­ti­ka na iz­lo­žbi "Kli­rit" u Ga­le­ri­ji ULUS ka­že:
Ni­ko­lu Te­slu Drin­ke Ra­do­va­no­vić nig­de ne bi tre­ba­lo iz­lo­ži­ti, a ka­mo­li na vra­ti­ma dr­ža­ve, što aero­drom "Ni­ko­la Te­sla" i pred­sta­vlja, ka­že Ra­jo­vić.
On is­ti­če da je skulp­tor­ski na­čin iz­ra­ža­va­nja pre­va­zi­đen - još go­re, da se ra­di o či­stom di­le­tan­ti­zmu, a na­ro­či­to kad se uzme u ob­zir ka­kav je mo­nu­men­ta­lan spo­me­nik Te­sla po­di­gao se­bi i čo­ve­čan­stvu svo­jim iz­u­mi­ma. Taj Te­slin po­du­hvat je tre­ba­lo kre­a­tiv­no i kon­cep­tu­al­no pri­me­ni­ti i u li­kov­nom de­lu.
- Te­slu na aero­dro­mu ne bi tre­ba­lo ni po­mi­nja­ti da to ni­je još je­dan od spo­me­ni­ka na­še glu­po­sti, ka­te­go­ri­čan je Ra­jo­vić.
Vla­di­mir Ko­mad, naš ugled­ni va­jar i pro­fe­sor na FLU sma­tra da je sra­mo­ta za Sr­bi­ju da am­te­ri pra­ve spo­me­ni­ke. Ali, tvr­di da sud tre­ba da da­ju isto­ri­ča­ri umet­no­sti, a ne va­ja­ri. Pro­blem je u to­me, ka­ko ka­že, da ni­ko ne uzi­ma u ob­zir struč­ne ko­mi­si­je, a dve su da­le ne­ga­ti­van sud o kva­li­te­tu Te­sle, Drin­ke Ra­do­va­no­vić.
- Kao še­tač, "uli­čar"", kao ar­hi­tek­ta sko­ro ni­sam vi­deo uspe­šno po­sta­vlje­nu skulp­tu­ru u gra­du ni­ti ur­ba­ni­stič­ki do­bro po­dr­žan spo­me­ni, ka­že arh. Mu­sta­fa Mu­sić, naš ugled­ni ar­hi­tek­ta i do­bit­nik na­gra­de za ar­hi­tek­tu­ru Kom­pa­ni­je "No­vo­sti".
Sa­mo po­li­ti­ka
ONO što kra­si grad, po Mu­si­će­vim re­či­ma, pri­pa­da ne pro­šlom ne­go pret­pro­šlom ve­ku. Mo­der­ne skulp­tu­re ne­ma, a ne­će bi­ti da ne­ma­mo do­brih va­ja­ra. "Ma­lo je spo­me­ni­ka ko­ji su pre sve­ga va­jar­sko-umet­nič­ka de­la. Naj­če­šće su to tra­pa­vi ra­do­vi u funk­ci­ji po­li­tič­ke ide­je". Sve to je, ka­ko on ka­že, ja­ko do­bro či­tlji­vo od kom­po­zi­ci­je do ni­voa re­a­li­za­ci­je i de­ta­lja. Mu­sić po­mi­nje i ne­ko­li­ko sko­ro odr­ža­nih kon­kur­sa (Ka­le­meg­dan, Sla­vi­ja...) i na­po­mi­nje da naj­bo­lja re­še­nja ni­su ni na­gra­đe­na a ka­mo­li re­a­li­zo­va­na.
Od­su­stvo sa­vre­me­nih i ak­tu­el­nih ide­ja svi na­ši sa­go­vor­ni­ci sma­tra­ju in­di­ka­tiv­nim.