NA Fakultetu muzičke umetnosti, nekadašnjoj beogradskoj muzičkoj akademiji, studirali su i Šubert, i Vagner, i Mendelson! Petoro violinista i jedna dirigentkinja. Dovoljno za jedan kamerni ansambl, gudački kvintet s ličnim dirigentom.
Prezimena svetski slavnih kompozitora, koja nose, ne znače i direktno srodstvo s njima. Ali, bez obzira na to, veoma su ponosni što se baš tako prezivaju - Vagner, Mendelson, Šubert.

U ČETIRI RUKE

IAKO se damama ne pominju godine, Ružica Šubert-Prodanović je jedna od naših prvih i još malobrojnih žena diplomiranih dirigenata. I najstarija među nosiocima slavnih prezimena. Prilikom udaje, lično budući muž, inače kolega muzičar Slobodan Prodanović, profesor klavira, sugerisao je da zadrži svoje prezime.
- Razmišljao sam, čak, da i sam prihvatim prezime Šubert - šaleći se dodaje Prodanović. - Inače su me, kasnije, svi i zvali "gospodine Šubert".
Ružicu Šubert-Prodanović nije bilo generacije koja je, odmah po upoznavanju, nije pitala da li je potomak Franca Šuberta:
- Šubert nije imao decu, tako da nisam ni u kakvom direktnom srodstvu s njim. Niko od mojih predaka se, čak, nije bavio ni muzikom. Otac, poreklom Čeh, jednostavno je, kupio klavir, jer mu se dopao. Sestra i ja smo naučile i da sviramo na ovom instrumentu, a brat se opredelio za violinu. Profesionalno se, međutim, samo ja bavim muzikom. I to ne komponovanjem, kao slavni prezimenjak.
Franc Šubert, čak, nije ni omiljeni Ružičin kompozitor, iako u trenucima dokolice, zajedno s mužem, rado "u četiri ruke" zasvira na klaviru, neku od malobrojnih Šubertovih kompozicija za klavir.
Iako Ružičinom senzibilitetu više odgovaraju dela romantičara Šopena i Šumana, pa i Vagnera, kako nam je rekla, volela bi da joj na sahrani bude odsvirana baš Šubertova "Ave Marija".

Ni Mendelsonovi - Nenad, Ljiljana, Mina i Nela - nisu tragali za tim da li "vuku lozu" od Feliksa Mendelsona. S obzirom na to da je slavni kompozitor imao sedmoro dece, mogućnost je velika.
- Niko se pre mene u porodici nije bavio muzikom - govori Nenad. - Čak i ja nisam razmišljao da mi sviranje bude profesija, iako sam uporedo sa gimnazijom završio odsek violine u srednjoj muzičkoj školi. Spremao sam se za studije stomatologije.
Onda je upoznao svoju Ljiljanu, rođenu Mozeš, kojoj su studije violine bile jedina želja. I, pobedila je ljubav - prema Ljiljani i violini.
Danas u porodici Mendelson žive i rade četvoro violinista. Starija kći Mina, već je magistrirala i asistent je za nastavu violine na Fakultetu umetnosti u Nišu. Ne zapostavlja, međutim, ni svoju karijeru soliste, ni zamenika koncert-majstora u Beogradskom gudačkom orkestru "Dušan Skovran". Nastupala je i sarađivala s poznatim muzičkim imenima na koncertima širom zemlje i u inostranstvu. Usavršavala se u čuvenoj "Gildhol" muzičkoj školi u Londonu, bila je stipendista Vlade Kraljevine
Norveške...
Nela, mlađa Mendelsonova, na završnoj je godini studija violine, kod iste profesorke kod koje je diplomirala i magistrirala starija sestra - kod profesorke Fern Rašković. Već je okićena i mnogobrojnim priznanjima s muzičkih takmičenja.
- Posebno draga mi je nagrada "Meri Žeželj", za najbolji ispit na trećoj godini studija - kaže Nela. - Ponosna sam i na svoju saradnju u okviru majstorskih kurseva sa Sretenom Krstićem i Rajnerom Honeckom, prvim koncert-majstorima Minhenske, odnosno, Bečke filharmonije.
Pre dve godine, Nela je bila i na usavršavanju u
Norveškoj i u Berlinu, a od ove godine je i jedan od 150 stipendista, najtalentovanijih studenata Beograda.
Obe kćeri su, svaka u svoje vreme, polagale ispit kod oca, profesora violine u "Mokranjcu". Mendelsonove su svirale - Mendelsonov koncert za violinu, kod profesora Mendelsona!
Iako sjajni muzičari, Mendelsonovi, nažalost, još nijednom nisu nastupali svi zajedno. Ipak, sestre Mina i Nela, zajedno sa Martinom Miler, pripremaju koncert u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, baš uoči 1. maja. U Galeriji SANU svoj solistički koncert imaće Nela, 18. maja. Njena želja je da posle diplomiranja, usavršavanje nastavi u inostranstvu.

MALA VAGNEROVA

NAJUSPEŠNIJA među slavnim prezimenjacima, svakako je Una Maja Vagner. Iako joj je tek 21. godina, njena umetnička karijera je takva, da joj mogu pozavideti mnogo iskusnije i starije kolege. Ništa neobično, jer ova darovita devojka je violinu u ruke uzela i počela da savlađuje tehniku sviranja na njoj, sa nepune tri godine.
U devetoj godini osvojila je drugo mesto (prvo nije dodeljeno) na prestižnom evropskom takmičenju "Kocijan". Nagrada joj je omogućila da, tako mala, postane i najmlađi dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda, za stvaralaštvo mladih. Još desetine i desetine međunarodnih, saveznih i republičkih nagrada, priznanja, specijalnih diploma krase biografiju ove mlade umetnice.
Mala Vagnerova, iako, kako kaže, nema direktne rodbinske veze s Rihardom Vagnerom, u 19. godini je diplomirala na odseku za violinu, takođe kod profesorke Fern Rašković. Kod nje je i na magistarskim studijama. Ostao joj je još jedan ispit, koji je čeka da se vrati iz Norveške, gde se već drugu godinu nalazi na specijalnim studijama kao stipendista Vlade Kraljevine Norveške.
- Iako sam u Norveškoj prvenstveno zbog studija, upravo sam se vratila sa koncerta iz Nemačke, gde smo Astrid Kelenbah, operska pevačica, pijanista Milan Rabrenović i ja, svirali u Lajpcigu, povodom 100 godina muzičke škole "Johan Sebastijan Bah", priča telefonom Una Maja Vagner za "Novosti".
Naša mala Vagnerova je stalni honorarni saradnik simfonijskog orkestra u Stavangeru. Sa njima je nedavno bila i na turneji po Japanu, gde su imali četiri koncerta i svirali u najprestižnijim tamošnjim koncertnim dvoranama, kao što su "Opera siti hol" i "San Torini hol" u Tokiju.
- Nisam imala protekciju zato što se prezivam kao čuveni kompozitor - objašnjava Una Maja. - Ali, čini mi se da mi je ovo prezime nedavno donelo "malo gledanje kroz prste". Konkurisala sam za audiciju za čuveni Orkestar Koncertgebou iz Amsterdama. Iako su naveli da primaju samo muzičare iz zemalja Evropske unije, poslala sam im svoju biografiju i snimke. Nisam krila ni ko sam i odakle - Srpkinja iz Beograda. I, pozvali su me na audiciju!