Ob­ja­vlji­va­nje Pa­no­ra­me srp­skog pe­sni­štva s kra­ja 20. ve­ka, pod na­slo­vom "Ne­bo­lom­stvo", u iz­da­nju Hr­vat­skog dru­štva pi­sa­ca, a uz nov­ča­nu po­moć Mi­ni­star­stva kul­tu­re Hr­vat­ske, iza­zva­lo je že­sto­ka re­a­go­va­nja u de­lu kul­tur­ne jav­no­sti i štam­pe. Raz­log je što su se me­đu 65 oda­bra­nih auto­ra na­šli i Ma­ti­ja Beć­ko­vić, Goj­ko Đo­go i Raj­ko Pe­trov No­go, u ta­mo­šnjoj jav­no­sti ozna­če­ni i kao "ve­li­ki srp­ski ide­o­lo­zi". Pa­no­ra­mu je pri­pre­mi­la prof. dr Bo­ja­na Sto­ja­no­vić Pan­to­vić, pre­da­vač na be­o­grad­skom i no­vo­sad­skom uni­ver­zi­te­tu.
Ka­ko je do­šlo do ob­ja­vlji­va­nja ove knji­ge, Bo­ja­na Sto­ja­no­vić Pan­to­vić za naš list ob­ja­šnja­va:
- Knji­ga je na­ru­če­na još s pro­le­ća 2004. go­di­ne, na ini­ci­ja­ti­vu Hr­vat­skog dru­štva pi­sa­ca, ko­je je po­kre­nu­lo no­vu edi­ci­ju "Mo­der­na po­e­zi­ja" u ko­joj su, po­red po­je­di­nač­nih pe­snič­kih zbi­r­ki pla­ni­ra­ne i an­to­lo­gi­je, od­no­sno pa­no­ra­me sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je. To­kom ra­da i po pre­da­ji ru­ko­pi­sa, njen ured­nik Mi­loš Đur­đe­vić, a ni bi­lo ko od lju­di ko­ji su bi­li čla­no­vi Kul­tur­nog vi­je­ća za knji­gu pri Mi­ni­star­stvu za kul­tu­ru Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, ni­je upu­tio ma­kar ni sig­nal da su po­je­di­ni auto­ri, ka­ko je to na­knad­no iz­i­šlo na vi­de­lo, "ne­po­želj­ni". Me­ni je, na­pro­tiv, kao auto­ru ovog sin­te­tič­kog pro­jek­ta osta­vlje­na u tom po­gle­du ap­so­lut­na slo­bo­da, što je za sva­ku po­hva­lu. Po­što sam se opre­de­li­la da hr­vat­skom či­ta­o­cu po­nu­dim svo­je­vr­sni pre­sek svih raz­li­či­tih po­e­tič­kih ten­den­ci­ja i auto­ra i autor­ki od ras­pa­da biv­še Ju­go­sla­vi­je do da­nas (ukup­no 65), do­go­vo­re­no je da se ona na­zo­ve pa­no­ra­mom, da­kle ne­kom vr­stom pre­gle­da, s ob­zi­rom na du­go­go­di­šnji za­stoj u ko­mu­ni­ka­ci­ji iz­me­đu dve kul­tu­re i knji­žev­no­sti.
U ta­mo­šnjoj štam­pi iza­šao je ve­o­ma obi­man in­ter­vju sa va­ma...
- Ve­o­ma mi je žao što je moj in­ter­vju dat no­vi­na­ru "Ve­čer­njeg li­sta" De­ni­su Der­ku is­ko­ri­šćen za unu­tar hr­vat­ske po­li­tič­ke i kul­tur­ne ob­ra­ču­ne i oso­bi­to na­pad na HDP, pri če­mu se hr­vat­skoj jav­no­sti agre­siv­no na­me­će da je pa­no­ra­ma, pre sve­ga zbog uvr­šći­va­nja pe­sa­ma Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća, Raj­ka Pe­tro­va No­ga i Goj­ka Đo­ga, "čet­nič­ka", od­no­sno "ve­li­ko­srp­ska". Pri tom me­ne lič­no kao pri­re­đi­va­ča go­to­vo i da ne po­mi­nju, već se pre­ma knji­zi - bez ika­kve pret­hod­ne re­le­vant­ne struč­ne re­cep­ci­je - da­kle pa­u­šal­no i zlo­na­mer­no, po­je­di­ni zva­nič­ni­ci od­re­đu­ju kao da ju je sa­sta­vio ne­ki de­bi­la­sti Pla­to­nov rap­sod, ko­ji ne raz­u­me o če­mu pi­še, već je na­dah­nut "ve­li­ko­srp­skom ide­jom".
Mo­ram po­ru­či­ti go­spo­di­nu Stje­pa­nu Ču­i­ću, pred­sed­ni­ku Dru­štva hrant­skih knji­žev­ni­ka, da mi je dra­že da on osta­ne hr­vat­ski na­ci­o­ni­sta, ali da knji­gu ipak "pro­li­sta", pa mo­žda iz nje ne­što i na­u­či, na­sta­vlja Bo­ja­na Sto­ja­no­vić Pan­to­vić. Ka­ko bi iz­gle­da­la an­to­lo­gi­ja srp­skog i bi­lo ko­jeg dru­gog pe­sni­štva, ko­ja bi, ka­ko on ka­že, bi­la na­pra­vlje­na "pre­ma hr­vat­skim kri­te­ri­ji­ma"? Sum­njam da bi u njoj uop­šte i bi­lo srp­skih pe­sni­ka. Ka­ko ja ni­sam ni­ka­kav ama­ter (ne­ka se o to­me po­me­nu­ti go­spo­din po­drob­ni­je ras­pi­ta), a mo­ja po­li­tič­ka gle­di­šta se ni u kom smi­slu ne po­kla­pa­ju sa nje­go­vim, osta­je mi da za­klju­čim da po­e­zi­ja ni­je ni­ti mo­že bi­ti ni čet­nič­ka ni usta­ška, već za nju va­že ne­ki dru­gi pa­ra­me­tri o ko­ji­ma sam po­drob­no pi­sa­la u pred­go­vo­ru. Za­i­sta, ka­ko re­če g. Ču­jić, i tu se sla­že­mo, ni ja ne do­zvo­lja­vam da me ne­ko na ne­do­sto­jan na­čin pra­vi bu­da­lom.