LJubavi više nema

- AKO je reč o Šekspiru, ne znam koji njegov komad ne bih radio! Jedini uslov je da imam podelu - kaže Egon Savin, reditelj čiji je **Mletački trgovac**, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, glavna tema protekle nedelje u Beogradu.
Slušajući ga, imate utisak da je ležernost, s kojom se odnosi prema uspehu predstave, prirodan sled pristupa komadu koji je podrazumevao - kao jedini moguć.
- Dogovarali smo se o ovom delu godinama, ali tek sada imam Šajloka - Predraga Ejdusa, Antonija - Irfana Mensura, Porciju - Dragana Mićanovića... Dugo sam razmišljao ko bi igrao Porciju, pročitao gomilu knjiga i eseja o travestiji, o promeni pola tokom komada - koja je upisana kao siže (potpuno je, naravno, nemoguće da, na dva metra od verenika, devojka ne bude prepoznata!)... Po mom mišljenju, ne postoji glumica trenutno kod nas koja bi to mogla tačno da odigra.

TEME IZ ŽIVOTA
NEĆE biti da vas je samo mogućnost dobre podele uloga motivisala da režirate **Mletačkog trgovca**?
- Nemam nikakav naročit razlog! Osim, što taj komad nosi temu osetljivu i živu danas, ponovo, nažalost! Živu temu predrasuda, nacionalnih, rasnih, polnih. Sve što glumci izgovaraju je Šekspirovo, ja sam komad samo skratio, jednu scenu iz trećeg preneo u peti čin i izbacio Šekspirov hepiend, to ionako više niko danas ne igra. Naravno, dodao sam detalj, bukvalno izbacivanje Antonija iz Porcijinih odaja, ali, i to postoji između redova: odjednom, Antonija, mletačkog trgovca, više nema! Nestaje! Može se pretpostaviti i da je otišao sam, shvatio da je njegova ljubav zauvek završena, da je to kraj... Šekspir je to ostavio otvoreno. Samim tim, omogućio je različita tumačenja.
Često se, u kontekstu **Trgovca**, pominju zamke za reditelja. Na koje ste vi naišli?
- Najveći problem za reditelja je sama Šekspirova dramaturgija, razgranata, sa mnogo paralelnih priča, kao roman-reka. Ta genijalna univerzalnost i efikasnost dramaturgije je ipak pod znakom pitanja. Druga nevolja je prostor dešavanja. Kod mene, recimo, Belmont nije dvesta kilometara udaljen od Venecije, nego jedna palata u gradu, koju smo fotografski kolažirali na sceni. Zatim, tu je veliki broj likova, razgranato fokusiranje, čini se da se završava komad o Šajloku, a počinje o Porciji i Basaniju...
Ko je za vas Šajlok?
- Polazim od pretpostavke da Šajlok može biti bilo koji čovek, čak nije neophodno da je lihvar. On je svako kome je nanesena nepravda i ne može - a žudi - da se za tu nepravdu osveti. Ali, on je mali čovek, a njegove zločinitelje štiti neka vlast! Na jednom mestu, on kaže: **Gubitak za gubitkom, nigde zadovoljenja, nigde osvete, samo moji uzdasi, moje suze i nema drugih suza, osim mojih...** Sam je u nepravdi, izopšten u svom bolu, željan osvete... Takvih na našim ulicama ima hiljade i hiljade i hiljade! Naravno, on ne može da se osveti, ali će druga osoba, zbog tuđe pohlepe, na kraju zadovoljiti kosmičku pravdu svojom osvetom.

DANAŠNJA PRIČA
SAVREMENI reditelji uglavnom izmeštaju komad u početak prošlog veka, ili **vruće** današnje vreme. Zašto ste se vi opredelili za rane dvadesete u Italiji?
- To je vreme (1920) kada je u Veneciji osnovan prvi **fašio**, prva fašistička partijska organizacija, i činilo mi se to vreme najlogičnijim. Jer, kada već fašizam postane partija na vlasti, bujica će odneti sve: verovatno i Porciju i aristokratiju, a ne samo Jevreje koji su tako strašno stradali u holokaustu. Mislim da je nemoguće **Mletačkog trgovca** pomeriti posle holokausta, a sačuvati jedno od njegovih osnovnih pitanja: pitanje antisemitizma je jedno do pojave države Izrael, a od holokausta i pojave Izraela nešto sasvim drugo. Zato je u mojoj predstavi vreme kada fašisti još nisu na vlasti, ali su faktor, sila koja do monstruoznih razmera narasta u društvu... Uostalom, važnije je da je predstava tačna po karakterima. Mislim da ne bi funkcionisala, postala bi preoštra, kada bih je stavio u konkretnu savremenost.
Pa, ipak, iz Šekspirovog komada čitamo i odnos prema manjinama, drugosti, autsajderima, toleranciji... Nije li to i naša današnja priča?
- Naravno da, u tom smislu, **Mletački trgovac** sam sebe stavlja na repertoar! To je jedna od traumatičnih tema ovog podneblja. Ako govorimo o antisemitizmu, onda je to - to! Ima i biće i nacionalista i predrasuda i manipulacije, ali, bitno je da zlo bude pod kontrolom neke vlasti koja nije ekstremna, desničarska, koja nema predrasude. Ako tako nešto dođe na vlast, onda je to kraj!
Ponovo se govori o porastu antisemitizma kod nas, pa se dešava da se čak i stavljanje **Mletačkog trgovca** na repertoar meri u tom kontekstu. Kako to komentarišete?
- Mislim da nije srećno društvo koje prebrojava ko je ko! Nesrećni su ljudi koji čeprkaju po tuđim krštenicama. Nesrećan je to, iskompleksiran i izgubljen svet. Zlo i naopako! Ja redovno primam **Jevrejski pregled**. Takoreći u svakom broju, postoji neka vrsta izveštaja o antisemitskim pojavama. ima ih i uvek ih je bilo. E sad, jevrejski krugovi verovatno očekuju da se pravoslavna crkva malo više i jasnije ogradi, što ona ne ini. Utoliko bi se moglo reći da postoji atmosfera napetosti i osećaj nelagode. Ali, antisemitskih incidenata - nema! Znao bih da ih ima.