**Ustanak** na sceni

Na prvo, premijerno izvođenje, narodna opera **Prvi ustanak**, srpskog kompozitora Svetomira Nastasijevića, čeka više od pola veka. Opera je komponovana za proslavu 150. godišnjice Prvog srpskog ustanka, ali je delo za taj jubilej samo koncertno izvedeno. Doduše, s velikim uspehom, trećeg februara 1957. godine u dvorani Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu.
A onako, kako je zamislio poznati kompozitor, njegovim muzičko-scenskim delom **Prvi ustanak**, obeležiće se dogodine, premijerno, za Sretenje, 200. godišnjica Prvog srpskog ustanka. Jedan od najznačajnijih datuma u našoj istoriji. Četvoročinku će postaviti Opera Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koja je na predlog (a velikim povodom) direktora ovog umetničkog ansambla, Miodraga Milanovića, biser domaće operske baštine, uvrstila u redovan repertoar najstarijeg nacionalnog teatra.
Milanovićevom zaslugom, opera **Prvi ustanak** je tek nedavno pronađena, i original partiture će uskoro biti vraćen u legat braće Nastasijević (Momčila - pesnika, Svetomira - kompozitora, Živorada - slikara i Slavomira - pisca istorijskih romana) koji se, s posebnom pažnju i poštovanjem čuva u Gornjem Milanovcu, rodnom mestu darovite porodice.
Umetnička porodica Nastasijević, je nesumnjivo izuzetna u našoj kulturnoj prošlosti. Ostavila je za sobom značajna dela, stradala u srpskim oslobodilačkim ratovima, a posle Drugog svetskog rata Brozov režim je ove stvaraoce osudio na višedecenijski zaborav.
- Sjajan libreto za operu **Prvi ustanak**, napisao je Svetomirov rođeni brat - Slavomir - kaže Miodrag Milanović podsetivši da je kao moto za svoje delo, Nastasijević uzeo zadnje reči Đurđa Brankovića, izrečene već u agoniji smrti ali prožete proročanskom intuicijom:
**Sebra vidim Novaka...
k*o mladi hrast,
silu razvija u grane...**
Iz petovekovne patnje koja je uništila osnovno ljudsko pravo na slobodu rodila se pobeda, tim draža, što se više očekivala.
Kompozitor je delo posvetio seni pradede Lazara, koji je učestvovao u borbama Prvog srpskog ustanka. Ali ne samo uspomeni na dalekog pretka. Posvetio je, objašnjava Milanović, inače, vrsni poznavalac srpske istorije, svim onim bezimenim junacima koji su pošli u borbu naoružani više verom, nego puškama (24 ustanička topa, naspram 280 topova turske vojske) uvereni u vrednost ideje kojoj su voljni da žrtvuju život. Posvetio je i nepoznatim majkama i suprugama spremnim da ih ohrabre i podrže u odlučnom času i da sa ponosom, a ne sa suzama dočekuju lične velike gubitke. Posvetio je poznatim junacima koji su zlatnim slovima ispisali istoriju našeg naroda i čija su imena postala legendarna.
Taj zanos je Svetomir Nastasijević dočarao - muzikom. Publika koja je imala priliku da prisustvuje koncertnom izvođenju, četvrtog muzičko-scenskog dela koje je ovaj kompozitor stvorio, bila je oduševljena. Završni hor je morao, na zahtev zažarenih od aplauza, dlanova, da bude ponovljen. Ovacijama su, tada nagrađeni solisti: Anita Mezetova, Žarko Cvejić, Aleksandar Marinković, Živojin Milosavljević i drugi... Najveći dužnik toga bio je dirigent Bogdan Babić.

Posle tog muzičkog spektakla, kritika je zabeležila: **Zahvaljujući odličnom libretu, kompozitor Nastasijević je i ovim svojim delom pokazao zrelost kompozitorskog rada. Ostajući veran svom stilu, da srpskoj reči pruži adekvatan muzički izraz, vodeći pri tom računa da nijedna reč, nijedna misao, ne ostane zanemarena. Nastasijević je stvorio operu od trajne vrednosti, kojom je naša kultura obogaćena.
Tragika u prvom (*Seča knezova*), slobodarska odvažnost i borbenost, u drugom činu (*Izbor vođe*), topla lirika trećeg čina (*Zbeg*) i herojski polet četvrtog čina (*Oslobođenje Beograda*), karakterišu muzičku materiju ove opere. Iz te materije bije dah našeg melosa, iskazan savremenim muzičkim jezikom...**
- Podela uloga još nije precizno utanačena - ističe Milanović. - Zna se, međutim, da će Karađorđa Petrovića, vođu ustanka tumačiti Živan Saramandić, koji je, uzgred i član Odbora za obeležavanje 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka. Vuleta Ilića, hajduka Stanoja Glavaša pevaće Slavoljub Kocić, bas-baritona Branislava Jatića, vidim u ulozi Mehmed Fočić-age dok će ustaničkog vojvodu, Vasu Čarapića igrati Vasa Stajkić...
Operu **Prvi ustanak** režiraće Dejan Miladinović a dirigentska palica trebalo bi da se nađe u rukama Željke Milanović.