Dragana del Monako i Miloš Šobajić: Ljubav se sama dogodi

VELIKO platno "ciganskih" boja sa likom Dragane Del Monako, na kome je naša operska diva naslikana kao fatalna, crnokosa, tamnoputa Karmen u ogromnom pokretu, odnedavno zauzima centralno mesto u stanu slikara Miloša Šobajića - ona je prva žena koju je u svom višedecenijskom avangardnom stvaralaštvu naslikao umetnik čija su dela danas rasuta po prestižnim svetskim muzejima, galerijama, u velikim kolekcijama...

Ovu uzbudljivu, neočekivanu, i po njemu "revolucionarnu" promenu u njegovom slikarstvu i srcu donela je ljubav - Dragana Del Monako i Miloš Šobajić venčali su se 9. oktobra ove godine, i odjednom, čitav njegov svet, kako kaže, liči na nju. I dok razgovaramo u njihovom domu u centru grada, nadomak Jevrejske opštine, u kome je sada gotovo sve dobilo nešto od njene ličnosti - od belog klavira, cveća, velike okićene jelke, do dizajniranih sitnica poput šolja za čaj, Šobajić priča da u njegovom životu nije bilo mnogo mesta za žene, a sada je opsednut Draganinom lepotom kao Odisej Kirkom:

- Nikada nisam slikao žene, na mojim platnima uglavnom je neko izmrcvareno, amorfno telo, istina pobedničko, bar tako ga ja vidim, ali ipak telo koje se bori da izađe iz zatvorenog prostora i počne slobodno da živi. Taj prostor nije mesto za ženu - žena je prelepa da bi bila objekat mojih slika, a sada sam je, posle gotovo pet decenija moje mladosti, prvi put naslikao.

To je Dragana, i to kao Karmen u ogromnom pokretu, raskoraku, s jednom nogom daleko na horizontu, i jednom ovde, koja nas prosto udara u stomak. Tako je vidim kako trči, takva kakva je. Draganu ću možda slikati još jedanput-dvaput, i više ne, bojim se da ću početi da je mrcvarim i da preterujem - kaže Šobajić.

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju "Novosti"