Glogovac: Osmeh da bismo bili bolji

OVU godinu Nebojša Glogovac završio je novoustaljenom nagradom "Branka i Mlađa Veselinović" za lik kapetana Jerotija u predstavi "Sumnjivo lice" Jagoša Markovića, koju je počela da dodeljuje njegova matična kuća, Jugoslovensko dramsko pozorište, i gala premijerom filma "Kad svane dan" Gorana Paskaljevića, kojeg je posle mnogih velikih festivala po svetu i nagrada, i naša publika ispratila ovacijama.

I mada Glogovac, zbog gostovanja predstave u Crnoj Gori nije bio u prilici da čuje aplauze za lik koji je napravio u ovoj drami, evropski i svetski kritičari koji su videli film na festivalima, čak i u toj epizodi, zabeležili su njegovu igru.

- To je mala uloga, igram sina glavnog junaka, ali je on bitan u priči i vrlo mi je drag - predstavnik je nove generacije, pripada modernom, današnjem vremenu, malo surovom, koju ne zanima prošlost, ne zanima je tradicija, koreni. On gleda da živi za danas, i da obezbedi egzistenciju za sutra, i ništa što je bilo, i što ga čini takvim kakav jeste, njemu ne znači ništa. Jednostavno, samo želi da "šiba" dalje.

Ovaj film bavi se važnim pitanjima i ima ozbiljnu težinu, tu je Mustafa Nadarević, genijalni glumac, čijeg sina igram, i koga od malih nogu obožavam i cenim. Drago mi je i važno što smo se sreli - kaže Glogovac, koga smo ove jeseni premijerno videli i u filmu "Artiljero" Srđe Anđelića, a uskoro se očekuje i premijera "Krugova" Srdana Golubovića u kojima takođe igra.

* Koliko je, zapravo, važno sećanje?

- Moj junak je kontrapunkt svom ocu, koji je svoj pravi identitet otkrio tek u starosti, i koji oseća šta znače duhovi predaka, ono što nas gradi, i što treba čuvati. To je ta duhovnost koja se danas zaboravlja i gubi svaki kvalitet i vrednost - pošto ne može novcem da se izmeri, postaje nebitna. Ali mi smo svesni istorije toliko koliko je napišu pobednici, koliko ne dobijamo prave informacije. To je negde zaključano, ne sve, ali bitne činjenice koje daju svetlo celoj priči su sakrivene, kao i ova o logoru na Starom sajmištu, kojima se bavi film "Kad svane dan". Znamo da se mnogi dokumenti otvaraju tek posle pedeset godina ili ne znam koliko, tako da se prava istorija krije od naroda, i ljudi često nemaju uvid u istinu. Istorijom se trguje, i običan čovek teško može da sudi.