Nošnja sa Kosova i Metohije

ANTERIJA s početka 20. veka koja je pripadala popadiji Zanfini Ristić, mintan i džube iz svečane nošnje ugledne porodice Šipić iz Prizrena, pećka dolama, pregača i libade, sedefna kutija i nanule, samo su deo bogate i dragocene Zbirke etnografskog materijala Muzeja u Prištini. Ovo jedinstveno kulturno nasleđe odevnih predmeta i nakita s kraja 19. i početka 20. veka, koje je isticalo lepotu Srpkinja s Kosova i Metohije i ostavljano u nasledstvo kao amajlija i amanet, sve do kraja oktobra, biće izloženo u Galeriji fresaka u Beogradu. Izložba je otvorena u čast Godišnjeg sastanka Komiteta za kostim koji će se održati u Beogradu od 25 do 30. oktobra.

- Nošnja koju su nosile gradske žene s Kosova i Metohije, svedoči o razvijenom daru, maštovitosti i umešnosti veštih ruku koje su je oblikovale s puno likovne izražajnosti, ljubavi i pažnje - kaže Mina Darmanović, autor izložbe. - Ovo je samo deo tradicionalnih tvorevina nastalih u dugom procesu kulturnog razvitka srpskog naroda na ovim prostorima.

Na Kosovu i Metohiji ukrštali su se uzdužni i poprečni balkanski putevi, a u susretanju različitih kultura, u svekolikom etničkom šarenilu, pod uticajem različitih religija i mentaliteta, duže su se nego u drugim krajevima zadržale tradicionalne osobine raznih oblika života, samim tim i u gradskoj nošnji.

Mintani, čepkenli, svite, jeleci, dolame, plamte u bojama i vezu. Pažljivo tkani, krojeni i vezeni, kostimi svedoče o talentu i zanatsko-umetničkoj veštini starih majstora koji su stilskim uticajem Levanta i perfektnom izradom detalja gradsku nošnju po lepoti, bogatstvu i prefinjenosti učinili jedinstvenom.

- U gradskim sredinama na Kosovu i Metohiji i odeća je trpela neposredan tursko-orijentalni uticaj sve do početka 20. veka - kaže Mina Darmanović. - Osim u kroju, materijalima i načinu ukrašavanja, taj uticaj je prepoznatljiv i po nazivu odevnih predmeta.

Dolame, anterije, pamuklije, pravljene su od čohe, somota, svile, atlasa, brokata, pamučnog platna i svile koju su tkale kosovske žene. Kao venčani dar Dima Šutaković je svojoj nevesti Sultani 1840, podario džube vezen zlatom. Vezena pregača koju je početkom prošlog veka nosila Stana Filipović iz Prizrena, deo je svečane nošnje, a fermen i koporan pripadali su Redžepu Šehu. Anterija Zane Zubović bila je rad poznatog prizrenskog terzije Grbića. Roze haljina s kraja 19. veka deo je nošnje imućnijih Turkinja, a nosila je baba Sulejmana Randobrave.

Darovite neuke žene u kućnoj radinosti izrađivale su razne odevne predmete - marame optočene pletenom čipkom, košulje. One su pravile učkure kojima se “pripisuju” dimije - najlepši skriveni deo odeće sa vezenim cvetnim motivima. Pregače zvane bošča šile su od pamuka i svile a ukrašavale vezom od srebrne i zlatne niti, raznobojnog konca i svile. Ostale su i bele čarape, vezene pamučnim šarenim koncem, svilom i srmom.

O raskoši i lepoti odevanja ovog vremena svedoče i jedinstveni primerci nakita - pojasevi, narukvice, igle i naušnice. Filigranske grivne i ukošnjaci bili su naročit dokaz prestiža, ali i stila kosovske žene.

VEŠTE RUKE TERZIJA

PRECIZNA izrada i stilizovana dekoracija zasluga su terzija, veštih zanatlija. Na jelecima, mintanima i libadama terzije iz Prištine, Janjeva, Prizrena, Peći, zlatnom i srebrnom srmom, gajtanima i svilenim predivom, vezli su geometrijske motive. Takav način ukrašavanja odeće bio je karakterističan za ceo Balkan, za bogato gradsko stanovništvo i imućne seljake, hrišćane i muslimane.

ČELENKE, PAFTE I UKOŠNJACI

IZ kujundžijskih radionica širom Kosova i Metohije izašli su najlepši primerci nakita: igle za oglavlja i marame, čelenke, ukošnjaci, nakit za grudi, grivne, prstenje i pojasevi, ukrasne kopče zvane pafte. Nakit je lepotom isticao suptilnost žena, ali i snagu i moć muškaraca u patrijarhalnom društvu. Raskošni “narodni nakit”, iako od jeftinijih materijala, izradom je podsećao na skupocene primerke koje su nosili bogati ljudi tog doba.