ПРВИ пут у нашем театру, после многих најава на разним сценама и у различитим позоришним временима, коначно ће се и појавити “Роман о Лондону” Милоша Црњанског - овог изазова прихватило се Београдско драмско, а премијерно извођење је у суботу, у режији, адаптацији и избору музике Ане Ђорђевић. Улога Рјепнина, који је алтер его писца, припала је Милану Марићу, једном од најбољих глумаца млађе генерације.

- Сви који су читали књигу имају нека очекивања како Рјепнин треба да изгледа. Из искуства сам схватио да морам да пронађем нешто своје. Верујем да је ово право време за извођење дела - каже, на почетку разговора за наш лист, Милан Марић.

* Шта га данас посебно чини актуелним?

- Као и сва велика дела, пред нама је једна универзална прича о човеку који неће да пристане на компромисе и “правила игре”, желећи да се бори за нешто више. Прича о емигрантима увек је актуелна, њени сведоци смо и данас. Има један тужан податак да је у последњих сто година забележено само дванаест минута мира у целом свету. Наше време је чудно, чини ми се да смо погубљенији него пре, у некој благој хистерији која се стално подиже. Не бих хтео да кажем да је то увертира за трећи светски рат, али је очигледно да свуда јача десница и да већина људи не разуме шта се дешава. Јер десница увек нуди банална решења за која се људи хватају.

Прочитајте још - "Довлатов" у трци за европски Оскар

* Кажете да сте у главном лику тражили “свог” Рјепнина?

- Све је ствар етике и непристајања на околности. С друге стране, поставља се питање како прихватити правила света који те окружује и у њему живети свој живот. Треба наћи баланс, одржавати свој систем вредности, али тако да се не одвојите од тог истог света. Наравно, има и оних стубова око којих нема дилеме. Ипак, морате играти танго са животом и какве год да су околности правити свој избор. Све зависи од тога колику смо цену спремни да платимо.

* Почели сте са ангажованом представом “Радници умиру певајући”, гледали смо вас и у “Зорану Ђинђићу”, “Госпођици”, представи “Мали ми је овај гроб”...

- Тражио сам и даље тражим оно што ме интимно узбуђује. Мање ми је важно да ли ће представа бити распродата или не. Верујем да је позориште моћан медиј, којем се стално одузима потентност. Преживеће и ово време, иако ми се чини да још не увиђамо колико је јако већ се, чак и у самом театру, оно почиње да схвата као део градског фолклора. Недостаје му истина, а у 21. веку не можете да лажете публику. Она живи у време брзих информација, мобилних телефона, андроида и хоће да види “месо”. Не занима је персифлажа емоција, нити добар говорни апарат. Какво је то позориште које није политички ангажовано? Уосталом, политика није само партија за коју смо гласали него и однос према себи, околини, послу, месту у којем живиш.

Сцена из "Романа о Лондону" Фото Београдско драмско


* “Младом Босном” бавили сте се у две представе и једном филму...

- Гаврило Принцип и “Млада Босна” почели су да се користе за најниже пориве, да о херојима говоре кукавице, да се лицитира да ли је Принцип Србин или није, терориста или јунак... Ова три наслова из три различита угла бавила су се том темом, али ниједан није оспоравао њихово херојство. Мислим да је то најбитније.

* Шта вам је донело руско искуство односно филм “Довлатов”?

- Уз њега сам се променио, порастао у сваком смислу. Шест месеци сам провео у страној земљи, вратио сам се у Србију зрелији. Бавио сам се људима који су били спремни да слободу и живот жртвују зарад уметности. Где то данас има?

* Нигде.Како то објашњавате?

- Правила су се изменила. Често чујемо како људи за све лоше у човечанству криве капитализам. Да је зарада на првом, а људи на другом месту. Осим што смо лоцирали проблем, шта смо урадили с тим? Сваки дан слушамо о неком злу, убиствима. Навикли смо се на несрећу. Наша емпатија полако нестаје. Зато свуда у свету и јача десница. Како пробудити поново разумевање међу људима и саосећање кад смо сви помало нестабилни. Не разумемо ни себе ни свет око себе.

Прочитајте још - Животни ломови Сергеја Довлатова

РУЖАН ПОСТУПАК АНСАМБЛА

ПРЕДСТАВА је рађена у копродукцији Београдског драмског, продукције “БеоАрт” и СО Крупањ, а њено премијерно извођење уприличено је у оквиру обележавања 125 година од рођења Црњанског.

Ипак, упркос изузетном датуму, премијери и чињеници да се ради о великом делу једног од највећих српских писаца, десио се преседан на ивици скандала: осим Милана Марића и Александра Вучковића, на конференцији за новинаре није се појавио нико од глумаца, чак ни редитељка Ана Ђорђевић, која је и адаптирала дело за позоришну сцену. Шта је узрок овог неодговорног поступка, остало је нејасно, а на питање новинара управник Слободан Ћустић догађај је оценио као ружан поступак ансамбла и редитеља...

Иначе, у представи играју и Милица Зарић, Љубинка Кларић, Милан Чучиловић, Ивана Николић, Срђан Дедић и Бранко Цвејић, за кога је речено да је оправдано одсутан.