OTAC mi je umro za ovu kuću. Dušu je ispustio jer nije mogao da se izbori sa stalnim pretnjama, beskrajnim procesima i najavljenim rušenjem. Mislili smo da gore ne može, a mi ga sahranjujemo u četvrtak, na dan kada je zakazano uklanjanje našeg doma.

Zadržavajući suze, ovako, za "Novosti", govori Kristina Ćirić, ćerka Aleksandra Demše (48), koji je u nedelju preminuo u Zemunskoj bolnici. Njemu je prošle sedmice pozlilo kada je saznao da će njihova kuća u Zemunu biti srušena zbog rekonstrukcije tvrđave na Gardošu, na koju se naslanja.

U domu u kojem sa Kristinom žive i njena baka, stric, muž, beba od sedam meseci i dečak od dve godine, već godinu dana nema mirnog sna. Poslednjih nekoliko meseci, do ulaznih vrata dolaze merdevinama ili kroz kafić, jer je nekadašnji prolaz zazidan, a direktni ulaz je zatvoren zbog sudskog spora. Sa bebom u jednoj ruci, dok se drugom oslanja na merdevine, Kristina je u utorak dočekala opštinskog službenika, koji je sa dvojicom policajaca došao da popiše članove porodice zbog rušenja kuće i kafića, najavljenog za četvrtak.


- Pre nego što je počela rekonstrukcija Gardoša, krajem 2017, ovde su dolazili ljudi u civilu koji su odbijali da se predstave i govorili su nam da će sve ovo srušiti - priča Kristina. - Tada smo angažovali advokate, i situacija se malo smirila. Posle toga, nadležni su nas okrivili da onemogućavamo radove na sanaciji tvrđave, što nije istina. Mi radnicima dajemo vodu, a na samom početku radova i struju.

Foto Ž.Knežević


Takođe, naš toalet koriste i majstori i turisti. Već godinu dana živimo u strahu i trpimo stalne psihološke pritiske. Ovde svakodnevno dolaze komunalni i građevinski inspektori, opštinari, ljudi iz Zavoda za zaštitu spomenika...

Pročitajte još - Iseljenje srpske porodice Cvetković odloženo za 20 dana


Porodica Demša na ovom placu živi od 1930. godine. Prema Kristininim rečima, njena baka je vlasnik jedne četvrtine placa, dok je ostatak još devedesetih kupio izvesni V. U., koji je, navodno, otišao u Ameriku i više se nikad nije pojavio. Ugroženi stanari sumnjaju da neko koristi njegov identitet i neaktivnost i tako im pravi probleme.

Foto Ž.Knežević


- Taj V. U. se upisao u Katastar 2002. bez ijednog ličnog podatka. Kako, ne znamo, a to je urađeno bez babine saglasnosti. Nikako ne možemo da uđemo u trag tom čoveku, ni preko advokata, niti preko suda. On se ovde nikad nije pojavio. Međutim, u GO Zemun su nam pokazali njegovu navodnu pisanu saglasnost, gde V. U. navodi da će sve ovo porušiti o svom trošku jer smo mu uzurpirali plac?! Sumnjamo da neko odavno merka ovu atraktivnu lokaciju.

Sagovornica "Novosti" navodi da je sa Zavodom za zaštitu spomenika prvo bio postignut dogovor da se, u okviru rekonstrukcije Gardoša, zazida prolaz ka tvrđavi, a da se porodici naprave stepenice.

- Kada su podigli zid, došao je red na stepenište, a onda su odjednom stali. Rekli su da čekaju nekakvu odluku iz Gradskog sekretarijata za inspekcijske poslove. Međutim, naši pravni zastupnici već neko vreme bezuspešno pokušavaju da stupe u kontakt sa sekretarkom, a mi koristimo meredevnine.

Foto Ž.Knežević



U najavljeno rušenje kuće i kafića ovi starosedeoci Zemuna još ne mogu da poveruju. Skrhani porodičnom tragedijom, kažu da nemaju gde da odu, a i ne žele.



- Ovde smo svi rođeni, cela naša porodica je iz Zemuna. Nećemo da idemo odavde, nadamo se da ćemo nekako sprečiti rušenje, jer nema zakonskog osnova za to. Naši preci su živeli u zemunicama, tu su naši koreni. Moj pokojni otac je dva puta bio u dijabetičarskoj komi zbog velikog stresa koji je svakodnevno proživljavao. Iz treće kome se nije izvukao. A na nama je da nastavimo da se borimo.

Foto Ž.Knežević


GRADIĆE HOTEL?


SLUČAJNO smo saznali da ovde planiraju prvo "čišćenje" prostora oko tvrđave, posle čega će se opet graditi - navodi Kristina. - Pominje se gradnja hotela, koji bi privukao još stranaca, kao i postavljanje turističkih sadržaja.

Do ulaznih vrata već mesecima dolaze merdevinama ili kroz kafić ,Foto Ž.Knežević