PORED čuvenog "Znaka pitanja", skadarlijskih i drugih kafana sa tradicijom, smeštenih u centru, Beograd i na levoj obali Dunava ima kultno mesto koje prima goste 80 godina. Naum Milenkovski osnovao je kafanu 1939. godine, a ona je još u vlasništvu njegovih potomaka i nikad nije prestajala da radi. Nije ni čudo što žitelji leve obale Dunava, i starosedeoci i pridošlice, deo Krnjače nazivaju "kod Bitolja", ali ipak, malo njih zna da je tradicija ove kafane tako duga.

PROČITAJTE JOŠ - Hrana iz Banata u pedeset restorana

Naum je u Krnjači kupio zemlju od nemca Huga Lagera, nakon što se doselio iz Bitolja. Početkom tridesetih godina dvadesetog veka otvorio je pekaru u kojoj je pravio hleb od dva kilograma. Posle nekoliko godina pored pekare "nikla" je i kafana, koja nikad nije zatvarana od 1939. godine.

- Oduvek mi je bilo čudno kako je moj pradeda došao baš u Krnjaču kada su ovde osim naše kuće u to vreme bile samo još dve. Pre nekoliko godina posetio sam selo Brezovo, u kojem se moj pradeda rodio i shvatio da je odande pobegao trbuhom za kruhom, ali nikad nisam saznao kako se baš našao na levoj obali Dunava - priča nam Aleksandar Milenković, Naumov praunuk.


Nekad - Naum Milenkovski, prvi vlasnik kafane

Aleksandar je četvrta generacija Milenkovića koja je održala tradiciju, a kaže da će je verovatno i njegov sin Stefan nastaviti.

Kafana je sa dolaskom komunista na vlast bila nacionalizovana, pa je skoro deset godina pripadala ugostiteljskom preduzeću "Madera". Bila im je oduzeta na neko vreme, a prezime Milenkovski promenjeno je u Milenković. Bez obzira na to, domaćin Aleksandar ne zaboravlja svoje makedonsko poreklo.

Duga tradicija iznedrila je i veliki broj anegdota.

- Stariji gosti prepričavaju kada je pre 40 godina jedan lokalni mangup, želeći da zadivi svoje prijatelje, u kafanu ušao na konju - priča nam Aleksandar.

PROČITAJTE JOŠ - EKSKLUZIVNO: Srpski ćevapi bolji od lazanja

Osim stalnih gostiju ovde svraćaju i stranci, najviše je onih iz okruženja, ali svrate i Kinezi.

- Makedonci koji dođu ovde, oduševljeni su što u Beogradu postoji kafana sa ovim nazivom. Kinezi vole da jedu svinjetinu i uživaju u domaćim jelima - ispričao je za "Novosti" Aleksandar. - Stranci se najviše oduševljavaju gulašom i jelima koja se spremaju u svim srpskim domovima.

Sad - Aleksandar Milenković nasledio posao od pradede

BRAŠNO OD TITA

ALEKSANDROV deda Trajko je preuzeo pekaru, a sa dolaskom komunista njemu je bilo zabranjeno da kupuje brašno od lokalnih mlinova. Kad radnja više nije mogla da funkcioniše, deda Trajko se zaputio kod Tita. On je predsedniku predočio svoj problem, a drug Tito mu je samo rekao da ode kući i da sutra ponovo otvori pekaru. Kada se deda Trajko probudio ispred kuće su bila parkirana dva kamiona puna brašna, a vozači su mu rekli da ih je drug Tito poslao.