Prostor na kojem se nalazi današnji Tašmajdanski stadion već pun vek je veoma interesantan sportistima. Davnih decenija koje su prohujale prvom polovinom 20. veka ovde su prvo svoje mesto tražili teniseri.

"Beli sport" je hteo da pronađe svoje mesto u prestonom gradu, a velika zaravan ispred tadašnjih Tašmajdanskih pećina bila je sasvim pristojno mesto za takvu ambiciju. Od geografske blizine centra grada do ravne površine koja se jasno prostirala na mestu gde se i sada nalazi veliki, obnovljeni stadion.


PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Zašto nema ajkula na Tašmajdanu

Tenis je oduvek bio privilegija višeg sloja urbanog stanovništva, pa je tako bilo i ovde. Stare snimke čuva Fotodokumentacija "Borbe", a vraćaju nas u to, "aristokratsko" vreme tenisa.

Posle Drugog svetskog rata ovaj prostor potpuno menja namenu. Umesto sportista vezanih za teniski teren, svoje mesto zauzimaju najpopularniji zimski sportovi.

Na ovom mestu se nekada nalazila stara "fabrika leda", jer pre Drugog svetskog rata nisu postojali frižideri, zamrzivači i drugi rashladni kućni aparati. Tako je proizvodnja leda bila neobično važna, jer su specijalnim zaprežnim kolima prodavci krstarili gradom, a domaćice i ugostitelji mogli da dobiju velike, dragocene, zaleđene table.

Ista tehnologija za proizvodnju leda dobila je svoje mesto i u posleratnom periodu, kada je Beograd dobio prvu ledenu ploču. Bila je to vrhunska atrakcija. Uskoro su klizanje i hokej postali prestižni gradski sportovi, a hokejaši simbol za momke kojima su sve devojske želele u zagrljaj.

U prvo vreme nisu postojale klizaljke kakve danas poznajemo, već samo oštrice koje bi klizač pričvrstio za cipele. Tek kasnije sa Zapada stižu prve klizaljke, obavezno bele za devojke, a tamne za muškarce. S tim da je muški deo prvenstveno želeo "hokejke" koje bio bile sinonim za korisnike koji su "u trendu".



PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Zaprege i "špicevi"


HOKEJ

Najvažnije hokejaške utakmice odigravale su se na ovom prostoru, a svedoci tih vremena govore da su oskudne tribine tadašnjeg stadiona mogle da prime i oko pet hiljada gledalaca.

Elita ondašnjeg Beograda tiskala se na tribinama. Svojevrstan kuriozitet bio je i u tome da je glavni grad dobio ledenu ploču pre Slovenaca, koji su se kasnije ipak istakli kao najbolji majstori hokeja u bivšoj Jugoslaviji.