Parobrodi su dugo krasili reke u okolini Beograda. Osim toga što su vizuelno izgledali moćno, bili su simbol napretka i večitog stremljanja ovog grada ka modernoj Evropi.

Stare lađe su postepeno smenjivali moderni brodovi sa dizel pogonom, tako da je neumoljiva tehnologija, po starom, iskonskom pravilu izvela "smenu generacija".

Flota na dnu

Jedan od najtežih događaja koji se dogodio pred očima Beograđana odvijao se na samom početku Drugog svetskog rata. Svedoci su mogli samo da posmatraju kako tone celokupna rečna flota kojom je raspolagala Vojska Kraljevine Jugoslavije. Naime, tokom prvih dana Aprilskog rata 1941. godine, neposredno posle bombardovanja 6. aprila, tadašnja vojska je napravila neke odlučne korake kako bi sprečila, ili makar otežala napredovanje nemačkih jedinica.


PROČITAJTE JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE: Drum Marije Terezije

Tada su srušeni svi beogradski mostovi. Na dnu Save završio je Most kralja Aleksandra, prethodnik današnjeg Brankovog mosta, potom Železnički most, dok je na dnu Dunava okončao prethodnik današnjeg Pančevačkog mosta - Most kralja Petra.

Tadašnja rečna flota imala je sličnu sudbinu. Pre nego što su Nemci konačno ušli u Beograd, 12. aprila, naša ratna mornarica odlučila je da potopi sve brodove, neposredno pre Ušća, uz levu obalu Save.

To je bio veoma tužan prizor, budući da su stanovnici glavnog grada večito bili puni ljubavi ka brodovima i rekama.

Čudna je bila sudbina tih lađa, jer su mnoge bile izvađene još tokom rata od nemačke okupacione vojske. Tako su neki od tih brodova osposobljeni za plovidbu, i ponovo su plovili rekama, doduše uz novu namenu. Drugi su, opet, imali drugačiju sudbinu.


Bili su ostavljeni na dnu Save sve dok nisu okončane i poslednje ratne operacije. Okupatorima ti brodovi ili nisu bili bitni, ili je njihovo vađenje bilo prekomplikovano, tako da su lađe ostale na dnu do okončanja najvećeg svetskog ratnog sukoba.

Neumoljivi mulj

Čudan odnos prema starim brodovima nastavljen je i u posleratnom periodu. Doduše, ovog puta je javašluk uzeo svoj danak. Verovatno je najupačatljivija sudbina broda "Kosovo", parnog tegljača na točak koji je napravljen još u Regenzburgu 1915. godine. Do doanas su mnogi, nekada značajni i lepi brodovi, ostale da trule na rečnim obalama našeg grada.


PROČITAJTE JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE: Fama o "starim Beograđanima"

Iako je tokom burne istorije brod "Kosovo" promenio mnoge vlasnike, a poslednji među njima ga se odrekao, velika lađa je ostala izvrnuta i potopljena u rečni mulj, u blizini Ostružnice. Nedavno, kada smo napravili ovaj snimak, jedan značajan deo lađe ostao je da viri iz vode, urastao u vrbe pored reke koje se probijaju kroz nekadašnju kabinu iz koje je kapetan nekada ponosno upravljao ovom lađom.