OMILjENA muzejska avantura "Noć muzeja" i ovog puta držala je budnim Beograd ali i četrdesetak gradova širom Srbije. Treće majske subote, šetalo se bez umora, s osmehom na licu i željom za upijanjem novog, neispričanog i još neotkrivenog, bez obzira na to što je sinoć padala jaka kiša. Od 16 časova do ponoći, na više od 60 lokacija širom Beograda, druženje je prošlo u znaku sloboda, pre svega onih umetničkih.

Veliku pažnju privukla je najšarenija i najglasnija izložba u Galeriji "Ulus", gde je oživela uspomena na "Vudstok", kultni muzički festival i na hipi pokret. Savršeno mesto za selfije bio je Etnografski muzej, u kome je bila raskošna postavka ogledala. Posetioci su mogli da čuju neverovatne priče koje čuvaju ogledala, kakva je bila njihova uloga u svakodnevnom životu, koliko su se često i na koji način vezivala za verovanja, običaje i tradiciju.

U Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" ljubitelji pozorišnih performansa uživali su u plesnom, svetlosnom spektaklu reditelja Nikole Zavišića, dok su oni znatiželjniji u Bitef teatru mogli da provere kako jedno pozorište kuca i diše "iza zavese". Oni koji vole dobre kriminalističke priče nisu propustili izložbu "Granice (ne)mogućeg, priče sa carine" u Ustanovi kulture Stari grad.

Druženje u kultnoj diskoteci kod Laze Šećera, koja se nalazi u okviru Doma Jevrema Grujića, bilo je u znaku pola veka od beogradske premijere mjuzikla "Kosa", koja je održana u Ateljeu 212.

Prvi put u "Noći muzeja" vrata je otvorio Fakultet muzičkih umetnosti. Na ovoj lokaciji posetioci su otkrili gde se kriju notni zapisi koje je ilustrovao Meštrović, neke divne muzičke razglednice i klavir za koji se veruje da je baš onaj iz "Maratonaca", a u domu Veljkovića sačekale su ih neverovatne priče ove porodice i nadaleko čuvene karikature Bete Vukanović, poznate umetnice koja se smatra začetnicom umetničke karikature u Jugoslaviji.

Posle četvrt veka, ljubitelji umetnosti mogli su da pogledaju slike našeg čuvenog umetnika Petra Dobrovića koje čine deo legata "Flegel". Šesnaest radova iz ove bogate kolekcije, za koje je Dobrović inspiraciju pronašao u jadranskoj obali, bilo je izloženo u Muzeju Jovana Cvijića, uz po jedan neobičan portret i akt, kao i tri zanimljive kopije koje je Dobrović uradio prema Velaskezovim i Rembrantovim slikama!

U Manakovoj kući je na jedno veče oživeo duh beogradskog noćnog života osamdesetih godina prošlog veka uz "Noćnog šetača" Miladina Jelačića, hit izložbu iz 1985. godine, sa mnogobrojnim uspomenama na sada već kultne muzičare i zvezde beogradske rok scene. Publika je šetala i kroz posve jedinstvene spomenike kulture - nadaleko poznate beogradske kafane koje su pod zaštitom kao važna zdanja bogata istorijom i kulturom. U "Doktorovoj kuli" predstavljena je izložba koja će biti okosnica budućeg Muzeja psihijatrije, a u Muzeju srpskog lekarskog društva priča o Prvoj varoškoj bolnici.

"Cvijeta Zuzorić"


Obožavaoci najvažnije sporedne stvari na svetu svoj kutak su pronašli u Muzeju FK Crvena zvezda, a ljubitelji putovanja i društvenih mreža u Muzeju afričke umetnosti, gde su kroz izložbu najlepših fotografija sa "Instagrama" otkrili čari svakodnevnog života istočne Afrike.

Pročitajte još: Od Pavića do švercovane robe u "Noći muzeja" (FOTO)

I Novo groblje otvorilo je kapije u "Noći muzeja": vođene ture bile su posvećene našim nadrealistima i njihovim nadrealnim mislima, podvizima i delima, od Rastka Petrovića, preko Miloša Crnjanskog i Oskara Daviča, Marka Ristića i njegove supruge Ševe Ristić, pa sve do Koče Popovića.

Galerija "Cepter"


Znatiželjni posetioci raskošnog zdanja Beogradske zadruge, prodajnog centra Belgrade Waterfront ("Geozavod"), "upoznali" su jednog od najbogatijih ljudi s početka 20. veka u Srbiji, predsednika Beogradske zadruge, kontroverznog dobrotvora Luku Ćelovića.

Galerija ULUS


PLES POLARNE SVETLOSTI

JEDAN od najlepših prirodnih fenomena bio je prikazan u Muzeju nauke i tehnike. Slapovi polarne svetlosti plesali su pred očima posetilaca zahvaljujući naučnom eksperimentu izvedenom uz pomoć replike De la Rivine mašine, koja je deo muzejske kolekcije. A ekskluzivno u "Noći muzeja", uz malu pomoć čuvenog italijanskog skulptora Alfreda Pirija, posetioci su ostavljali lični pečat u zgradi Jugoslovenske kinoteke, dok je prave filmofile čekalo filmsko podsećanje na ulogu naših heroja u oslobodilačkim ratovima vođenim pre jednog veka.