Beogradske priče: Jedna sahrana - dve konfesije

POGREB jednog uglednog Beograđanina izazvao je opštu nevericu stanovnika prestonice pre 86 godina. Sve novine su pisale o jednoj neobičnoj nedoumici u kojoj su se našla dva sveštenika - jedan pravoslavni a drugi muslimanski.

Priču je, na samom odlasku sa životne pozornice "priredio" Vlada Jovanović, inače pristojan i ugledan čovek. Promenom veroispovesti nekoliko godina pre nego što se upokojio, uneo je zabunu čak i među dve svoje kćeri, koje o očevom gestu nisu znale ništa.

- U trentku kada je prota g. Jokanović trebalo da pristupi opelu po pravoslavnim običajima, pojavio se muslimanski sveštenik g. O. Hadžić i starog Beograđanina sahranio uz ceremonijal koji propisuje njegova, islamska vera - beleže novinari lista "Vreme".- Gest g. Hadžića, pri svem tom što je bila nastupila jedna nepredviđena komplikacija, i ma kolika da je bila neprilika u kojoj se odjednom našao, bio je uistini otmen. On je čitav problem rešio brzo i lako. I sam susret dvaju sveštenika, pravoslavnog i muslimanskog, koji su došli da sudeluju na jednom te istom pogrebu, bio je izvanredno korektan. Do sporazuma je odmah došlo.

Potom je gospodin Hadžić objasnio predstavnicima štampe šta se u stvari dogodilo.

- Pravo da vam kažem, moj položaj je bio vrlo delikatan, nimalo zavidan u onom trenutku. Pre i iznad svega, ja izuzetno volim ovu zemlju. Nikada nisam za to da se unosi ma kakva konfesionalna zabuna. Ali moja je dužnost kao sveštenika bila, kada sam makar u poslednjem trenutku bio obavešten o sahrani jednog muslimana, da se ona obavi po običajima koje islam propisuje.

Tada je priča počela da dobija obrise na osnovu kojeg su stvari postale jasnije. Pošto je bio pozvan na sprovod u ovako neobičnim okolnostima, setio se i toga da je on lično, šest godina ranije venčao pokojnog Jovanovića po propisima Kurana.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Siluete nekog drugog grada

O konfesionalnim izmenama Jovanović nije izvestio nikoga iz pravoslavne crkve, čiji je član do tada bio, i tako su se dva različita Božja čoveka pojavila na poslednjem ispraćaju.

Potom su pažljivi novinari krenuli u potragu za pravom istinom. Epilog priče saznali su od njegovih ucveljenih kćeri, koje ni same nisu znale za očevu odluku.

- Ono što u svemu ostaje kao najinteresantnije, to je da pokojnikove kćeri sve do trenutka kad se g. Hadžić nije pojavio na pogrebu nisu znale da im je otac bio islamske veroispovesti. Zašto je on to zadržao u tajnosti od svoje dece, koju je neobično voleo i prema kojoj je uvek bio nežan, ostaće zauvek nerasvetljeno. Gospođica Radmila Jovanović koja je za izgubljenim ocem duboko ucveljena, tek sutradan je, među službenim aktima svoga oca našla da je on zaista prešao u islam. Ove službeničke listove imala je i pre toga, ali joj nije palo na pamet da ih razgleda.

Mlađa Jovanovićeva kćer je, na kraju, saznala da njen pokojni otac nije mogao da se razvede od svoje treće žene Zorke, a iz akata je videla da je prešao u islam i da mu je razvod tek tada odobren. Posle se venčao sa Martom Verder iz Ciriha u džamiji i ostao do kraja veran muslimanskoj veroispovesti.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Grocka i njene bezbrojne tajne

Tako je Beograd brujao o jednoj čudnoj sahrani, dvojici sveštenika različitih konfesija, i jednoj ljubavi, koju je pokojnik najzad osetio kao "pravu" posle tri neuspela bračna pokušaja.

Pravoslavna crkva i njena pravila nisu pokazali sklonost da mladoženji odobre ovako "ambiciozan" gest, ali muslimanska pravila su bila drugačija. Tako je Jovanović uneo u javni život zabunu, a nama ostaje da poželimo da je u privatnom životu poslednje godine proveo živeći u ostvarenoj ljubavi.