SEĆANJE: Sirene gore od praznih činija

DANI bez posetilaca, struje, vode i hrane za životinje. Ovako je bilo u Beogradskom zoo-vrtu za vreme bombardovanja, prema sećanju Zorana Rajića, zaposlenog u ovoj oazi gotovo trideset godina. Dve decenije od agresije podstakle su mnoge da podele svoja bolna sećanja, te je tako i Zoran odlučio da svoje uspomene iz tog perioda prenese preko društvenih mreža.

- Kada je počelo svakodnevno bombardovanje, broj posetilaca je odmah bio sveden na kritičan minimum, a pošto se vrt finansira isključivo prodajom ulaznica, to je značilo da neće biti novca - navodi Zoran. - Nije se mogla kupovati hrana u odgovarajućim količinama. Snalazili smo se kako smo mogli. Lakše je bilo sa nabavkom za biljojede i mesoždere, ali je za svaštojede izbor bio katastrofalan, za popodnevni obrok kuvano im je žito, pirinač ili krompir.

PROČITAJTE JOŠ - ZIMA U BEO ZOO VRTU: Životinje su na bezbednom

- Što se tiče kupovine bebi-hrane za male šimpanze, uglavnom smo je mi radnici sami kupovali svojim novcem, ali je pomoć stizala i od prijatelja i saradnika - kaže Zoran Rajić. - Srećom, u vrtu smo imali krave pa sa mlekom nije bilo problema.

Seno i žitarice bili su jedina hrana za biljojede, to nije bilo teško pribaviti, ali se vodilo računa o tome da li su žitarice sa gađanih područja. Bralo se lišće i sekle su se grane iz zoo-vrta. Nestašica struje izazvala je probleme sa mesom, koje nije moglo da se čuva na adekvatan način u frižideru. Pribavljen je šporet na drva kako bi se kuvala jela. Vodu su čuvali u buradima koju su pribavili, ali im je "Beogradski vodovod" vodu za nilske konje i foke dovozio cisternama.

Porodica vukova na okupu Foto A. Stanković

- To što su životinje bile oskudno hranjene i povremeno u hladnom nije bilo opasno po njih toliko koliko zvuci sirena i detonacija - priča Zoran, objašnjavajući koliko stresa su životinje pretrpele tokom bombardovanja.

- Kada ljudi polude, životinjama je najteže - dodaje Zoran.

Foto Z. Jovanović

PUŠKOM NA KAVEZ

- VRT je tada od opasnih životinja imao divlje mačke, medvede, vukove, slonicu, kao i odrasle šimpanze. Najstrašnije za nas radnike je što smo dobili puške i direktivu da, ukoliko se desi da se bombe obruše na kavez, nijedna opasna životinja ne napusti zoo-vrt - kaže Zoran. - Niko nas nije pitao da li bismo mi uopšte imali snage da to uradimo životinjama koje smo gajili i voleli.